`Od 100 evra moglo da se napravi socijalno čudo, PET puta više dato nego za zdravstvo za CELU godinu `

Prošlo je gotovo tri meseca od kada je država isplatila svakom punoletnom građaninu Srbije 100 evra kao vid ekonomske pomoći, a stručnjaci ne prestaju da objašnjavaju koliko taj potez vlasti isplate ima negativne posledice po ekonomiju Srbije.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, kaže da je, kako bi se isplatilo 100 evra svakom punoletnom građaninu, Vlada dala pet puta više sredstava "za tu ekonomski i socijalno promašenu meru" od prosečnih godišnjih investicija u zdravstvo. Petrović navodi da nas na jesen svakako očekuje recesija, a da u ukupnom zbiru za sada Fiskalni savet očekuje da bi pad BDP-a u 2020. mogao da iznosi tri odsto, uz smanjenje broja zaposlenih za 30.000 do 50.000.

Utisak je da su nove mere države, koje predviđaju isplatu 60 odsto minimalca preduzetnicima i preduzećima, posledice neuspeha Vlade da u prethodna tri meseca jasno izdvoji deo privrede kom je pomoć potrebna, pa se umesto toga sredstva ponovo daju praktično svima, kaže u razgovoru za Nova.rs Petrović.

Na to, kako navodi, ukazuje i činjenica da su državni zvaničnici u svega nekoliko dana napravili potpuni zaokret od izjava da će mere u drugom krugu biti snajperski precizne i efikasne, što Fiskalni savet načelno podržava, ka realizaciji jednog sasvim drugačijeg i manje racionalnog pristupa. "I sada je pitanje šta će biti kada istekne i ovaj paket pomoći i da li će se do tada sve najavljene analize završiti ili ćemo opet ići na ogromno zaduživanje. Velika zaduživanja države kao ovo sada su izuzetno ekonomski rizična, jer je država već došla na granicu prezaduženosti", navodi Petrović.

Upitan koliki je uticaj kovid krize na ekonomiju Srbije i šta nas očekuje na jesen, i privredu i građane, Petrović kaže svakako recesija.

- Pad privredne aktivnosti uz umereni gubitak zaposlenosti i pad zarada u pogođenim delatnostima. U ovoj krizi doći će do velikih razlika u poslovanju pojedinačnih delova privrede. Najveći deo privrede, tj. većina industrije, saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo, različite usluge i dr. imaće relativno dubok pad. Međutim, neki sektori, poput poljoprivrede, prehrambene industrije, telekomunikacija ne bi trebalo da uopšte imaju pad, ili će taj pad ako se desi biti minimalan - kažePetrović. 

U ukupnom zbiru za sada očekujemo da bi pad BDP-a u 2020. mogao da iznosi tri odsto uz smanjenje broja zaposlenih za 30.000 do 50.000, kaže sagovornik Nova.rs.

- Za razliku od krize iz 2009. kurs dinara i inflacija ostaće stabilni. Dakle, jesen će biti bolna za deo stanovnika koji će ostati bez posla ili imati umanjenje primanja, ali će se najšira stabilnost sačuvati i država bi mogla dobro usmerenom socijalnom politikom i podrškom ugroženim sektorima privrede dosta da pomogne - navodi on.

Na pitanje koliko je budžetskog novca utrošeno za pomoć privredi i građanima u okviru prvog paketa mera, Petrović kaže da je potrošeno oko 2,5 milijardi evra.

-  To jesu ogromna sredstva, ali je ipak nešto manje od onog što je bilo planirano budući da oko 30 odsto preduzeća nije iskoristilo mogućnost odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade. Mi smo na osnovu toga očekivali da će Vlada prihvatiti ove, uslovno rečeno, uštede i napraviti mnogo selektivniji, efikasniji i manji drugi paket pomoći. Jer, ako 30 odsto preduzeća nije iskoristilo pogodnost da odloži plaćanje doprinosa i poreza na zarade, onda stvarni deo privrede kojoj pomoć ne treba može biti samo još veći. Umesto toga Vlada je produžila praktično identičan paket. Ovakvo rasipanje sada može biti veoma opasno jer vidimo da se zdravstvena kriza produžava, a sa tim rastu i neizvesnosti i novi potencijalni troškovi do kraja godine - smatra Petrović.

Govoreći o davanju po 100 evra svim punoletnim građanima, što je Fiskalni savet kritikovao, Petrović kaže:

- Preko 600 miliona evra koliko je ova mera koštala moglo je da pokrije godišnje isplate za najmanje 500.000 ljudi koji primaju neku vrstu socijalne pomoći ili godinu dana naknada za nezaposlenost za preko 200.000 ljudi. Dakle, s ovim sredstvima mogle su da se naprave čuda u socijalnoj politici. Da ne pominjem da su godišnje investicije države u zdravstvo u prethodne tri godine bile 100-150 miliona evra. Znači Vlada je tokom zdravstvene krize jednokratno dala pet puta više sredstava za ekonomski i socijalno promašenu meru od prosečnih godišnjih investicija u zdravstvo. Najveća ironija je svakako to što država ta sredstva nije ni imala, pa su svi poreski obveznici prvo morali da se zaduže za tih 100 evra, naravno sa kamatom, kako bi im država ista ta sredstva 'poklonila' - naveo je.

(Glas javnosti/ Nova.rs)

SKINI APLIKACIJU