NOVI ZAKONSKI PREDLOZI: Naklonost EU prema organskoj proizvodnji i dodatne brige za klasične poljoprivrednike

EU pokazuje sve veću naklonost organskoj proizvodnji, dok se klasična poljoprivreda smatra velikim zagađivačem. Gde je u svemu tome Srbija?

Dvadeset i sedam zakonskih predloga i politika koje će u sledećih desetak godina menjati način na koji se u EU proizvodi, prerađuje, kupuje i konzumira hrana značiće naklonost ka organskoj proizvodnji i “neprijateljsku“ poresku politiku prema klasičnoj poljoprivredi.

Evropski parlament je na nedavno održanoj plenarnoj sednici dao zeleno svetlo da strategiju “Od oranice do trpeze“, koja će veoma obradovati proizvođače organske hrane, ali i zabrinuti stočare.

Na prvi pogled nema ništa loše u strateškom planu EU, u kome je predviđeno da četvrtina poljoprivrede bude u ekološkom sistemu proizvodnje, da se prepolovi upotrebu sredstava za zaštitu bilja i antibiotika, za petinu smanji upotreba veštačkih đubriva, da se više pošumljava…

Međutim to znači i “neprijateljsku“ poresku politiku prema klasičnoj poljoprivredi, koja se danas uzima kao primer velikog zagađivača čovekove okoline – od gasova staklene bašte do upotrebe hemijskih preparata.

Pored toga, strategija i nove ekološke politike neće jednako snažno udariti po svim članicama EU. Tako će razvijene države poput Nemačke, Austrije, Francuske ili Nizozemske to lakše podnete jer su investiciono nekoliko ciklusa ispred siromašnijih rođaka iz EU.

Na ovakve posledice, koje bi mogle da uvećaju taj jaz, ukazuju i iz Hrvatske. Ta relativno mlada članica EU spada u države koje nisu rešile strukturne probleme u poljoprivredi.

Slučaj uhapšenog mladića: Poljoprivreda ne može da čeka da prođe policijski čas

Proizvodnja je skuplja nego kod konkurencije, a to znači i manju prodaju kod domaćih kupaca koji su slabije kupovne moći nego neki u EU. Zbog novih nameta, proizvodnja bi mogla još da poskupi, i da se smanji. S druge strane, na slabije platežnim tržištima i skupi ekološki i organski proizvodi imaju manju prođu.

Zahtevi iz Brisela, koji se tiču veštačkih đubriva, mogli bi da se negativno odraze na ratarstvo, jedno od retkih komparativnih prednosti kako Hrvatske tako i Srbije.

Iz hrvatskih poljoprivrednih krugova ističu da su na tamošnjem tržištu multinacionalne kompanije uzele ogromne površine zemlje pa je tek delić ostao za male proizvođače. Depopulacija ruralnih prostora je izrazito jaka, mladi imaju slab podsticaj da ostanu na selu. Finansijska snaga i kreditna sposobnost, neophodna za primenu novih tehnologija je daleko niža nego na zapadu Evrope.

Ali, ima i optimističnih pogleda. Europarlamentarka Biljana Borzan, poznata po borbi za prava potrošača “sa istoka“, smatra da će Hrvatska glavne ciljeve – manje pesticida i antibiotika – ispuniti lakše nego druge članice.

Recimo, Holandija ima veliki problem sa nitritima u oranicama, zbog decenija prekomernog đubrenja, a ništa bolje nije ni u delovima Nemačke ili Francuske. Prema podacima EFSA-e najviše kontaminirane hrane izmereno je u Holandiji (9,5 odsto), a znatan u Francuskoj (4,7) i Nemačkoj (4,2), tako da u toj skali hrvatskih 2,5 odsto nije mnogo.

Iako se u poslednje vreme stalno potencira na povećanju površina pod organskim proizvodima, treba realno razmisliti koliko je prava organska proizvodnja u današnje vreme uopšte moguća imajući u vidu sva zagađenja koja nas prate.

Agroinfo.rs

SKINI APLIKACIJU