Novi Zakon o radnoj praksi: Povoljan za mlade ili ih pretvara u novi izvor „jeftine“ radne snage?

Iako mnogi pozdravljaju to što Nacrt zakona o radnoj praksi garantuje praktikantima plaćen rad tokom sticanja prvog radnog iskustva, drugi pak upozoravaju da bi, usvajanjem ovog zakona, praktikanti mogli da postanu nova kategorija „jeftine“ radne snage, bez ključnih radnih prava.

Nacrt zakona o radnoj praksi trenutno se nalazi na javnoj raspravi, koja traje do 18. decembra. Ovaj zakon definiše radnu praksu kao organizovano sticanje praktičnih znanja i veština kod poslodavca uz mentorstvo, a radi poboljšanja zapošljivosti.

Među praktikante spadaju lica koja imaju najmanje 15, a najviše 30 godina i nemaju prethodno radno iskustvo u istom tom zanimanju, dok je uz ispunjavanje određenih uslova moguće da praktikanti budu i mlađi od 15, odnosno stariji od 30 godina.

Od 3. juna plaćena praksa za najbolje studente: Čeka ih mesto u državnim organima i javnim službama

Maksimalno trajanje ovakve radne prakse je šest meseci, a poslodavac može sa istim licem da zaključi samo jedan takav ugovor. Jedna od najzanimljivijih stavki je ta da praktikant ima pravo na naknadu od najmanje 60 odsto neto osnovne zarade za isti ili sličan posao kod poslodavca, uvećanu za poreze i doprinose.

Poslodavci i sindikati imaju različite poglede na ovaj zakon, koji je već nekoliko puta menjao svoj oblik, jer je do sada više puta odbijen.

Poslodavci smatraju da je naknada od 60 odsto previsoka, ukoliko država ne da određene poreske olakšice. Sindikati, takođe, smatraju da su olakšice potrebne, ali da je procenat naknade nizak.

Hoće li Nacrt zakona o radnoj praksi doneti potrebna prava mladima ili ih pretvoriti u jeftinu radnu snagu?

Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović za Danas podseća da od 2014. godine i ograničavanja mogućnosti za zaključenje ugovora o stručnom osposobljavanju sa praktikantima, u radnom pravu postoji ova praznina.

„Dakle, postoji objektivna potreba da se ona reguliše. Međutim, apsolutno nije potreban novi zakon već se pitanje radnih praksi može urediti jednostavnim ubacivanjem jednog ili dva nova člana u Zakon o radu“, naglašava.

Poslastičari nerviraju građanje: Nova praksa sa sladoledom živcira sve

Prema njegovom mišljenju, ovaj zakon je najverovatnije proizvod političke odluke, pod uticajem lobista koji efektivno kreiraju politike zapošljavanja i rada godinama unazad.

„Najlošije od svega je činjenica da se radi o uvođenju novog oblika rada van radnog odnosa, gde praktikanti neće imati ni neka osnovna prava koja imaju pripravnici prema Zakonu o radu“, objašnjava on.

Što se zloupotreba tiče, Reljanović navodi da je jasno da ovaj zakon nije usmeren ka njihovom sprečavanju i smanjivanju, jer se na nesavesne poslodavce ne može tako uticati.

„To je pokazao i zakon o sezonskom radu, koji je uveden sa formalnim obrazloženjem da bi se smanjio broj radnika na crno. To se nije desilo, ali se godinama kasnije i dalje primenjuje kao izvor potpune eksploatacije radnika. Čini se da će se to desiti i sa praktikantima“, upozorava on.

Prema rečima našeg sagovornika, na osnovu nacrta zakona, može se zaključiti da se ne rešava osnovno pitanje koje je za savesne poslodavce najvažnije – kako urediti praksu u neformalnim zanimanjima, koja nisu deo kurikuluma škola i fakulteta.

„Ovaj zakon ne daje odgovor na to pitanje, naprotiv, prakse se direktno vezuju za ostvareni stepen kvalifikacija, tako da poslodavci neće imati neke veće koristi od ovih izmena. Takođe je zakon jako ograničavajući kada je reč o tome ko može biti praktikant – starosna granica je određena na 30 godina, a nakon toga postoje posebni uslovi koji se ne mogu sasvim racionalno opravdati“, ukazuje.

NOVA PRAKSA U MARKETIMA Uvode „Tihi sat“ – šta to tačno znači za kupce

Reljanović poručuje da se ne vidi puno dobrog u ovom nacrtu zakona za mlade.

„Ovako kako je položaj praktikanata postavljen u zakonu može se očekivati da će praktikanti biti samo novi izvor jeftine radne snage, da će služiti tome da se statistički pomene kako raste zaposlenost mladih, a da neće ostvariti svrhu regulisanja radnih praksi kao posebnog oblika radnog angažovanja“, upozorava on.

Kako ističe, nacrt zakona sadrži relativno dobre formalne prepreke zloupotrebi radne prakse.

„U smislu zamene redovnih radnika praktikantima, ali kao i u drugim prethodnim situacijama u prošlosti, svakako se može računati na relativno lako zaobilaženje postavljenih kriterijuma, što će uz tradicionalno slab nadzor nad (ne)primenom zakona voditi zloupotrebama“, kaže Reljanović.

Kada je reč o naknadi, on ukazuje da je ona potpuno odokativno smanjena na 60 odsto osnovne zarade za te poslove.

„Kod pripravnika se prema Zakonu o radu može smanjiti samo na 80 odsto, pa je pitanje zašto se pravi ovakvo razlikovanje“, pita naš sagovornik.

Praktikanti će ovim zakonom, tvrdi Reljanović, biti oštećeni i u pogledu mnogih drugih prava.

„Praktikanti su obespravljeni u skladu sa svojim statusom radno angažovanog lica (bez zasnivanja radnog odnosa). Svako ko u Srbiji nije zaposlen, ne može da ostvari niz prava koja bi morao da uživa prema međunarodnim standardima rada. Osim individualnih prava, kao što je pravo na plaćeno bolovanje na primer, praktikanti neće imati ni kolektivna – ne mogu na primer da budu članovi sindikata, da štrajkuju, ali ni pravo da se zaštite pokretanjem radnog spora“, upozorava on.

Poziv za poslodavce za učešće u programu „Radna praksa za mlade sa invaliditetom“

Prema njegovim rečima, zakonopisci su to pokušali da prikriju uvođenjem niza formalnih odredaba kojima se naglašavaju neka prava praktikanata, a koja, podseća, inače postoje prema drugim zakonima u odnosu na sva lica koja učestvuju u procesu rada, bez obzira na osnov.

„Tako da je položaj praktikanata, prema ovom nacrtu zakona, nedopustiv i čini se da ne postoji kvalitativna razlika u odnosu na prethodna dva nacrta koja su povučena i koja nikada nisu postala predlozi zakona“, zaključuje Reljanović.

S druge strane, Gordana Adamov iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za Danas navodi da do sada nismo imali zakon koji prepoznaje radnu praksu i praktikante, te da bi ovakav dokument po prvi put u Srbiji regulisao ono što zovemo sticanje prvog radnog iskustva.

„Ovaj zakon ukida mogućnost neplaćene radne prakse, što mislimo da je izuzetno važno. Poslodavci često traže prethodno radno iskustvo za neku poziciju, ali niko mladima koji po prvi put izlaze na tržište ne pruža mogućnost da stiču prvo radno iskustvo i da za to imaju novčanu naknadu“, ističe ona.

Pored toga, kako dodaje, zakonom se obavezuju poslodavci da praktikantima obezbede mentore.

„Oni su zaduženi za njihovo sticanje praktičnih veština na poziciji za koju obavljaju praksu, što, takođe, mislimo da može da ima pozitivan efekat za praktikante“, naglašava Adamov.

Ona podseća da je, prema rezultatima Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih, gotovo svaka druga mlada osoba bila na programu radne prakse, a da je svega 14 odsto mladih bilo na plaćenoj radnoj praksi.

Radna praksa za mlade sa invaliditetom: Ovo su detalji

„Zbog toga mislimo da je ovo pomak u dobrom smeru, jer bi zakon ukinuo mogućnost neplaćene radne prakse. S druge strane, ako znamo u kakvom se nepovoljnom ekonomskom položaju nalaze mladi i da veliki procenat njih odustaje od daljeg školovanja jer sebi to ne mogu da priušte, a da 60 odsto mladih tokom školovanja radi puno ili delimično radno vreme, ova naknada bi mogla da omogući mladima da se pripremaju za tržište rada na poziciji za koju su se školovali, i da za to budu plaćeni“, obrazlaže Adamov.

Kako dodaje, shvataju i da bi ovo za poslodavce bio potencijalno veliki trošak.

„Tu vidimo ulogu institucija, da obezbede eventualne poreske olakšice ili određene subvencije za poslodavce koji bi se odlučili da imaju praktikante, sve u cilju unapređenja položaja mladih na tržištu rada“, poručuje Adamov.

Glas javnosti/D01S

SKINI APLIKACIJU