"Generalno, cene su malo veće, mene lično odelo i sve to što nosim košta oko 200 evra, matura otprilike 5.000 dinara, to uključuje i slavlje ispred škole, tako da nije preterano", navodi jedan od maturanata.
Devojke navode da je njima za pripremu potrebno malo više novca.
"Pošto smo devojke, tu idu i malo više pripreme, šminka, frizura, haljina, cipele, mislim da je veća cena nego kod dečaka", navodi maturantkinja.
Ovako o maturskoj večeri razmišljaju maturanti sa juga. U gradovima širom Srbije troškovi variraju – od restorana do muzike, fotografija, šminke, frizure. Minimum od 200 evra, neretko ode još koja stotina preko.
"Nerealni troškovi za prosečnu platu i porodicu"Sociološkinja Radmila Urošević ističe da živimo u vreme gde je fokus na materijalnim stvarima i gde se to eksponira.
"Da se to vidi, da sve šljašti, blješti, kada pogledate fotografije sa današnjih matura ne znamo da li su devojke od 18 i 19 godina ili mnogo starije. I ako su nama naši roditelji dali manje nego što su mogli, roditelji danas daju više nego što mogu, a deca nemaju tu empatiju i dozu razumevanja za svoje roditelje, i to su nerealni troškovi za prosečnu platu i prosečnu porodicu", navodi Radmila Urošević.
Na pitanje da li se razmatra opcija da se roditeljima olakša i da se nešto u konceptu maturskih večeri menja, u Ministarstvu prosvete kažu: o tome odlučuju Uprava škole i Savet roditelja.
U Udruženju "Roditelj" smatraju da bi učenički parlamenti mogli da iznesu predloge za drugačiji način proslave.
"Mi smo imali svetlih primera kako su učenici u Srbiji u nekim školama organizovali svoje proslave matura, i bilo je potpuno drugačije, nešto je išlo i u dobrotvorne svrhe. Ta inicijativa bi trebalo da bude zajednička i mislim da o njoj treba da se razmišlja jer iziskuje nepotrebno veliki deo novca, i dolazimo sve češće u situaciju da ne mogu svi učenici da isprate taj proces", kaže Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj".
Za roditelje svršenih srednjoškolaca, matursko veče nije jedini trošak. Onima koji bi na fakultet potreban je dublji džep, jer i konkurisanje i polaganje prijemnog ispita košta. Iako pojedini fakulteti organizuju besplatnu pripremnu nastavu, ona se uglavnom naplaćuje – od 50 do čak 300 evra. Privatni časovi koštaju od 800 do 2.000 dinara.
"Dodatni časovi su svakako potrebni, pre svega jer je gradivo koje spremaju za prijemni najčešće veoma obimno, i nije lako podsetiti se svega. Mi nudimo sređen materijal, složen po redosledu i testove koji pomažu samoprocenu trenutnog znanja", kaže Zoran Jakovljević sa portala Učenje na daljinu.
Dr Vladimir Stanković, profesor u Poljoprivredno-šumarskoj školi u Surdulici, navodi da se škola trudi da im obezbedi profesore iz opšteobrazovnih predmeta koji mogu da im pomognu oko upisa.
"Plaćaju deca u toku cele četvrte godine, ko može to sebi da priušti, ali u svakom slučaju se škola trudi da im obezbedi i profesore iz opšteobrazovnih predmeta koji mogu da im pomognu oko upisa jer živimo u vremenima u kojima živimo i znamo da je novac problem", dodaje Stanković.
A i kad je novac problem, za najvažnije dane u životu deteta roditelji podižu i kredite. Dovoljan znak – da troškovi koji prate školovanje, moraju da se smanje, jer mnogi to ne mogu da priušte.
Glas javnosti/R05S