Nedostatak radnika u Evropi prelazi veliku cifru
Autor: Glas javnosti
Hrvatska, kada bi podigla broj radno aktivnih na nivo Holandije, mogla bi zaposliti još oko 450 hiljada ljudi. Smanjenje radno sposobnog stanovništva u zemljama srednje i istočne Evrope čini se neizbežnim.
Do 2050. godine, kako se navodi u analizi Erste Grupe, radno sposobna populacija u sedam zemalja srednje i istočne Evrope CEE7 (Češka, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija) smanji će se za oko 10 miliona ljudi.
Imaćemo 47 miliona ljudi u radno sposobnoj dobi od 15 do 64 godine u poređenju s 57,8 miliona koliko ih je bilo prošle godine. To je pad od 18 odsto za dve i po decenije.
Istovremeno, stanovništvo starije od 65 godina i više godina je u porastu, te će do 2050. u toj kategoriji biti 23,3 miliona ljudi, dok ih je sada oko 17,7 miliona.
U posljednje dve decenije u gotovo svim posmatranim zemljama došlo je do snažnog porasta participacije u radnoj snazi kao i porasta zaposlenosti. Pod participacijom misli se na osobe koje su zaposlene ili aktivno traže posao.
U 2003. godini, stopa participacije bila je najviša u Češkoj i Slovačkoj i to 70 odsto. Dvadeset godina kasnije, Češka ima stopu participacije blizu 77 odsto, jednako kao Slovačka i Mađarska. Odmah iza su Poljska i Slovenija, sa stopama participacije od 75 odsto, dok je Hrvatska tek sada na 70 odsto. Najveći rast u promatranom razdoblju imala je Mađarska, gdje je stopa participacije porasla za 17 procenata.
Niska zaposlenost takođe više nije problem u posmatranim zemljama, te je ona sada uporediva s prosekom Evropske unije. No, analitičari Erste Grupe su napravili zanimljiv proračun – koliko bi posmatrane zemlje mogle dodatno zaposliti ljudi, kada bi podigle zaposlenost na nivo Holandije, koja je sa oko 82 odsto zaposlenih rekorder u EU.
Ukupno bi posmatrane zemlje mogle zaposliti dodatnih sedam miliona ljudi, s tim da Hrvatska spada u zemlje koje imaju najveći prostor za podizanje zaposlenosti. Kada bi stopu zaposlenih izjednačili s Holandijom, to bi značilo zapošljavanje dodatnih oko 450 hiljada ljudi.
Fleksibilniji načini rada su jedan od načina aktivacije radne snage i mogu stimulisati ljude da budu aktivniji na tržištu rada ili da duže ostanu aktivni. Pandemija je donela velike promene u načinima rada. Od 2023. godine, otprilike jedna četvrtina zaposlenih imala je hibridni način rada, odnosno kombinovali su rad od kuće i u kancelariji. Dodatnih oko 8 odsto radilo je potpuno od kuće. Iako su ovi rezultati temeljeni na istraživanjima iz SAD-a, analitičari Erstea vjeruju da su se i u Europi dogodile slične promene, navodi „SEEBiz“.
Migracija delimično može pomoći da ublaži nedostatak radne snage uzrokovan negativnim demografskim trendovima. Analitičari Erstea, kao primer ističe priliv izbeglica iz Ukrajine, za koji kažu da je pokazao kolika je potreba za radnom snagom u posmatranim zemljama.
Naime, uprkos velikom prilivu Ukrajinaca koji je dosegao čak 3,2 odsto populacije u Češkoj i više od 2 odsto u Poljskoj i Slovačkoj, nije došlo do porasta nezaposlenosti. Ubrzalo se popunjavanje slobodnih radnih mesta, što znači da su Ukrajinci popunili pozicije koje su dugo bile prazne ili su se smatrale nepoželjnima od strane lokalnog stanovništva.
Glas javnosti/A03S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
