Glas Javnosti

NBS spušta kamatne stope: Da li će krediti biti jeftiniji?

Ekonomija
Autor: Glas javnosti

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor NBS je odlučio da smanji referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena

Osnovna referentna kamatna stopa u Srbiji je 6,25%, stopa na depozitne olakšice 5,00%, a stopa na kreditne olakšice 7,50%, odlučila je danas Narodna banka Srbije.

Izvršni odbor NBS je danas doneo odluku koja će, posredno, uticati na sve kredite u dinarima i banke bi u narednom periodu trebalo da krenu sa smanjenjem svojih kamatnih stopa.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja (3±1.5%) u maju (4,5%), u skladu sa projekcijama Narodne banke Srbije.

Uzeto je u obzir i dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i, dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera, saopšteno je iz NBS.

Globalna inflacija nastavlja da opada i približava se pretpandemijskim nivoima, pre svega usled efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova centralnih banaka, slabljenja troškovnih pritisaka i popuštanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja.

„Izvršni odbor Narodne banke Srbije ne očekuje znatniji rast cena proizvoda i usluga koje uvozimo, ali pažljivo prati sve faktore koji i na strani ponude i na strani tražnje mogu delovati na kretanje inflacije u narednom periodu, od čega će zavisiti buduće odluke monetarne politike“, saopšteno je iz srpske centralne banke


NBS putem ECB

Većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, a tržišni učesnici očekuju da je ciklus zaoštravanja monetarnih politika završen.

Evropska centralna banka je na sastanku 6. juna započela sa ublažavanjem monetarne politike smanjenjem osnovnih kamatnih stopa za po 25 baznih poena, ukazujući da će naredne mere zavisti od opreznog sagledavanja dinamike inflacije i projekcija njenog kretanja u narednom periodu.

Američki Sistem federalnih rezervi (Fed) u junu nije menjao monetarne uslove, pri čemu su i dalje prisutna očekivanja da bi do kraja godine mogao da započne sa njihovim ublažavanjem.

Očekivano postepeno smanjenje cene evroindeksiranog zaduživanja na domaćem tržištu zajedno sa početkom snižavanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, trebalo bi da doprinese postepenom rastu kreditne aktivnosti i domaće tražnje, koji neće ugroziti opadajuću putanju inflacije.

Izvršni odbor je imao u vidu da relevantne institucije predviđaju blago opadajući trend kretanja svetske cene nafte u narednom periodu, i da je rast cena nafte do kojeg je povremeno dolazilo prethodnih meseci usled izraženih geopolitičkih tenzija i niza drugih faktora bio privremen.

Inflacija na 3% početkom 2025.

Međugodišnja inflacija u Srbiji se, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora u maju vratila u granice cilja 3±1,5% i iznosila je 4,5%. Usporavanju inflacije doprinele su cene hrane, koje su u maju zabeležile mesečni pad od 0,2%, a zatim cene energije usled izlaska iz obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja struje i gasa, dok je bazna inflacija ostvarila blago viši rast nego u aprilu, i iznosila je 5% međugodišnje.


U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njeno zadržavanje u granicama cilja u srednjem roku, pri čemu će se od početka 2025. inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja od 3%. Takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, smanjeni globalni inflatorni pritisci, kao i niža inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ubrzao je na 4,7% međugodišnje, što je povoljnije u odnosu na prvu procenu. Rast je bio vođen većom aktivnošću u uslužnim sektorima, industriji i građevinarstvu, a prema podacima za april, povoljna kretanja su nastavljena i na početku drugog tromesečja. Rastu domaće potrošnje doprinosi rast realnih dohodaka po osnovu viših zarada i penzija i smanjenje inflacije.

Rastu investicija u osnovna sredstva doprinose povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visok priliv stranih direktnih investicija i kapitalna izdvajanja države, pre svega za potrebe ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Prema oceni Izvršnog odbora, iako će domaća tražnja voditi rast i u narednom periodu, ne očekuje se da će ona imati značajniji uticaj na inflaciju.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije naglašava da će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od brzine usporavanja inflacije. Istovremeno, prilikom donošenja odluka vodiće računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. jula 2024. godine.



Glas javnosti/D03S

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR