NBS dobija sutra signal: ECB uveliko najavljuje nastavak dizanja kamatnih stopa

Čini se da je Evropska centralna banka (ECB) spremna da sutra, u četvrtak izvrši još jedno veliko povećanje kamatnih stopa kako bi obuzdala inflaciju, ocenjuje Rojters.

Šta god da bude epilog biće to signal i za dejstvo Narodne banke Srbije u istom pravcu. 

Predsednica ECB Kristin Lagard, govoreći nedavno u Davosu, naglasila je potrebu da monetarna politika “ostane na kursu”. Investitori žele da dobiju i uvid u to koliko dugo i dokle će centralna banka zadržati povećane stope prenosi bizportal.rs.

– Kreatori politike ECB-a misle da moraju da ubiju inflaciju i da će prestati sa rastom kamata tek kada vide veliko poboljšanje u izgledima za inflaciju – smatra Karsten Brzeski, globalni šef makro sektora u ING-u.

Evo pet ključnih pitanja koja sada zanimaju tržišta i sve nestrpljivije investitore.

1) Šta će ECB uraditi sutra?
Podizanje depozitne stope ECB za 50 baznih poena (bps) na 2,5 odsto smatra se izvesnim, tako da će se tržišta fokusirati na ono što Lagard ima da kaže u smislu objašnjenja.

Znaci hlađenja inflacije naveli su tržišta da smanje očekivanja da će stope dostići vrhunac na oko 3,3 odsto. Kreatori monetarne politike već su doveli u pitanje tržišne poteze, a očekivanja bi se mogla vratiti na 3,5 odsto, ako bolji ekonomski izgledi podstaknu dalje jastrebove korake, prenosi Blic.

– ECB mora biti jastreb – rekao je Ajon Volš, partner u TwentyFour Asset Management – Ne znam hoće li Lagard reći da je tržišna cena terminalne stope preniska, ali očekujem da će ponoviti da će ECB nastaviti da povećava stope.

2) Hoće li ECB poslati bilo kakve signale za mart i ostatak godine?
Tržišta se tome nadaju, budući da su izgledi nakon četvrtka sporni. Neki, uključujući holandske i slovačke zvaničnike, podržavaju novi veliki porast kamata u martu. Komentari Lagard sugerišu da bi i ona podržala takav potez.

Politike golubova se povlače kako se inflacija smanjuje. Italijan Fabio Paneta smatra da ECB ne bi trebalo da se obavezuje na bilo kakav poseban potez nakon februara.

– Nedavno su se postavljala pitanja zašto tržišta ne razumeju šta će ECB sledeće učiniti. Razlog je delom taj što su tržišta previše optimistična, ali postoji i pitanje o vlastitom komunikacijskom haosu ECB-a i koga bi trebalo da slušamo – rekao je Brzeski iz ING-a.

3) Da li se može očekivati više detalja o kvantitativnom pooštravanju (QT)?
ECB planira da smanji obveznice kupljene u okviru svog Programa kupovine imovine (APP) za 15 milijardi evra u proseku mesečno od marta do juna. UBS očekuje da će ECB ponoviti da će tempo QT-a nakon juna biti definisan kasnije, kada neki ekonomisti očekuju ubrzanje ekonomije.

– ECB će pružiti daljnje smernice o sažetku bilansa stanja, uključujući način na koji će se postupati s različitim programima APP-a i, što je važno, takođe o planiranom opuštanju međudržavnih holdinga – rekao je Patrik Saner, šef makro strategije u Swiss Re.

4) Koliko brzo će bazna inflacija pasti?
To nije jasno i predviđanje puta inflacije je i dalje nezgodno.

S ažuriranim projekcijama ECB-a tek u martu, Lagardova će verovatno biti pod pritiskom kako ECB gleda na osnovnu inflaciju, koja uklanja nestabilne cene hrane i energije. ECB cilja ukupnu inflaciju na 2 odsto, ali zvaničnici su fokusirani na ključnu mjeru.

Januarski podaci o inflaciji u evrozoni očekuju se u sredu. Glavna inflacija je u decembru smanjena na 9,2 odsto, ali je osnovna mera koja takođe isključuje alkohol i duvan porasla na 5,2 odsto sa 5 odsto.

5) Da li je ECB optimističnija u pogledu prognoza rasta?
Mario Ćenteno iz ECB-a smatra da bi se recesija mogla izbeći. Poslovna aktivnost se iznenađujuće vratila na skroman, ali ipak rast u januaru, dok je JPMorgan podigao svoju prognozu ekonomskog rasta u prvom kvartalu na 1 odsto sa kontrakcije od 0,5 odsto, naslanjajući se na projekcije Goldman Saksa.

– Da, ECB će sigurno priznati bolju pozadinu domaćeg i spoljnog rasta – rekao je Saner iz Swiss Re-a.

– Ovo će im zapravo omogućiti i da utvrde da stope moraju rasti i ostati tamo neko vreme, jer jače okruženje potražnje inhibira osnovnu dezinflaciju, što je najvažnije – dodao je.

SKINI APLIKACIJU