Направљени значајн помаци у решавању проблема будућности ХЕ Ђердап 1 и 2 са Румунијом

У време великих вода долази до преливања преко бране и вода која се годинама прелива прави проблем на речном дну па ће наредних година и српска и румунска страна обавити санацију слапишта.

Србија и Румунија су, после низа састанака, успеле данас да реше све проблеме око функционисања заједничке хидроелектране Ђердап, изјавио је в.д. директора ЕПС-а Милорад Грчић након састанака са директором румунске компаније Хидроелектрика Богданом Николајеом Бадеом, у хидроелектрани Ђердап 1.

Две стране су успеле да се договоре о многим важним питањима, међу којима и санацији слапишта, која би ускоро требало да почне.

Грчић је рекао да ће две стране направити пресек до данашњег дана и видети ко коме колико дугује и како ће се то евентуално решавати.

„Направили смо значајне помаке у решавању досадашњих проблема и трасирању будућности ХЕ Ђердап 1 и 2. Ово је посебно важан и велики дан, пошто смо коначно крунисали решење проблема око три тачке око којих разговарамо већ дуже време”, рекао је Грчић новинарима.

Први ниво се односи на основу сарадњу српске и румунске стране пошто су ХЕ Ђердап 1 и 2 подељене подједнако на пола по питању капацитета.

„Први ниво подразумева сарадњу две стране како би се омогућио процес производње струје из Дунава. Без те сарадње на дневном нивоу нема рада. Та сарадња је увек била одлична и сада је на завидном нивоу. Успели смо да је унапредимо и на нивоу диспечера и припреме за обнову од леда и припреме преводница. Тај тај део проблема више не постоји”, рекао је Грчић.

Како је рекао, договорено је да се, између осталог, убрзо потпише договор о санацији слапишта, што је веома важно за функционисање ХЕ (други ниво).

„Румунска страна прави елеборат и пројектну документацију за оно што припада њима, а ми за нашу страну. Румуну су мало већи оптимисти и мисле да ће бити спремни да у току 2019. распишу тендер за извођење радова. Ми смо мало опрезнији, надамо се да ћемо бити спремни. То је обиман и компликован пројекат, имамо висок ниво разумевања”.

Каже да Ђердап ради скоро пола века и да периодично постоји тзв. велика вода.

„Тада долази до преливања преко бране и вода која се прелива из године у годину прави проблем на речном дну, тај проблем је кулминирао и у наредних неколико година је неопходно обавити санацију слапишта. Слапиште је део реченог корита где пада вода са велике висине када се прелива брана. Санација не може да се уради тако што ће само једна страна то да обави, већ мора се санирају обе стране”.

Договорено је решавање проблема, како је рекао Грчић, који је већ скоро 20 година камен спотицања у сарадњи две стране - одржавање приобаља и у том делу је направљен кровни договор.

„По питању одржавања нивоа коте реке Нере, који подразумева ниво Нере на самом ушћу у Дунава. Тај ниво је 68 метара, да би се одржао не сме бити мањи ни виши, не сме бити нижи да би се могла производити струје, нити више да би се заштитиле обале претежно српска од поплава. Само одржавање нивоа коте Нере 68 је страшно сложен и скуп процес”, казао је Грчић.

Он је додао да су раније постојали неки договори и потписани споразуми и да сто то и данас решава у оквиру мешовите комисије са представницима две земље.

„Овог пута је састанак трајао нешто више од сат времена, док су претходни трајали сатима и сатима”, казао је Грчић и захвалио Бадеи на сарадњи.

Грчић истиче да се све што је договорено данас уклапа у политику председника Србије Александра Вучића по питању Ђердапа и политику Владе Румуније.

„Успели смо да се договоримо после скоро годину дана рада и анализа наших разговора и убеђивања. Није сваки разговор био леп као данас нити смо увек имали осмехе на лицу”.

Бадеа је рекао да му је драго што је данас са Грчићем почело успео да реши многе ствари по питању Ђердапа.

„Ми смо на претходним састанцима утврдили мере да би решили проблеме из прошлости и шта треба да урадимо у будућности да би побољшали експлоатацију. Поново смо данас извршили процену стања и динамику радова и јако ми је драго да констатујем да су обе стране на добром путу и да су начиниле значајне кораке. Разговарали смо данас о модалитетима извођења радова на додатној заштити слапишта и на српској и на румунској страни. Уверен сам да ћемо следеће године покренути радове”, рекао је он.

Бадеа је казао да је са Грчићем разговарао и о начину обнављању сарадње и дефинисању тога како ћемо бити решена нека питања из прошлости око одржавања приобаља.

„Ту смо такође на добром путу”, додао је он, јавља Танјуг.

Глас јавности / Политика - Танјуг / од 18.09.2018.

SKINI APLIKACIJU