NALED: Pada poverenje u sistem javnih nabavki, a raste interesovanje za uvid u trošenje javnih sredstava
Autor: Glas javnosti
Većina građana, 83 odsto, kao i u prethodnimm istraživanjima, smatra da je korupcija prisutna u javnim nabavkama, a to su ocene i više od polovine ponuđača i nešto više od dve petine naručilaca.
U Srbiji je nešto manje od dve petine građana upoznato sa sistemom javnih nabavki, što je na istom nivou kao i ranijih godina, ali u poređenju sa prethodnim talasom merenja, za gotovo petinu je veći broj onih koji izražava nepoverenje u to da se nabavke sprovode pravedno i transparentno, pokazuje novo istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o stavovima građana, ponuđača i naručioca za 2024/25.
Istovremeno raste interesovanje građana za uvid u trošenje javnih sredstva.
Prema istraživanju koje je sproveo NALED za potrebe Projekta za odgovorno upravljanje uz podršku Vlade Švedske, poverenje u sistem je blago opalo i među ponuđačima i naručiocima, ali najveći broj i dalje veruje da se nabavke sprovode u skladu sa zakonom.
„Anketirani ponuđači su u protekle četiri godine učestvovali u 32 postupaka u proseku pri čemu je neki drugi kriterijum osim najniže cene korišćen u sedam. Sve više učesnika podržava da se kao glavni kriterijum u javnim nabavkama koristi kvalitet, i taj udeo je porastao sa 60 na 78 odsto“, rekla je drektorka Odeljenja za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić.
Navela je da poslednji izveštaj Kancelarije za javne nabavke potvrđuje da dolazi do promena i u praksi, s obzirom da je učešće postupaka u kojima cena nije bila jedini kriterijum za dodelu ugovora dvostruko uvećano u roku od godinu dana sa 4,5 na blizu 10 odsto.
„To nas ohrabruje da mere koje smo inicirali kreću da daju rezultate i da treba nastaviti tim putem“, istakla je Ilić.
Od 1. januara prošle godine stupile su na snagu dve usvojene preporuke Sive knjige NALED-a u vezi sa primenom zelenih i kriterijuma kvaliteta kod pojedinih nabavki.
Tako je kod nabavke arhitektonskih, inženjerskih ili savetodavnih usluga, kao i kod usluga prevođenja ili razvoja računarskog programa, naručilac ne može odrediti cenu kao jedini kriterijum za dodelu ugovora, a kod nabavki fotokopir papira, računarske i kancelarijske opreme, klima uređaja i sredstava za čišćenje, obavezno je korišćenje ekoloških kriterijuma.
„Uz podršku Vlade Švedske nastavljamo da se zalažemo za postepeno uvećavanje broja predmeta kod kojih bi primena ekoloških kriterijuma bila obavezna, jer na taj način stvaramo dodatni podsticaj za privredu da ulažu u dekarbonizaciju lanaca snabdevanja i jačamo konkurentnost ponuđača, ali i podstičemo konkurenciju u samim nabavkama“, kazala je Ilić.
Kako je dodala, više od 40 odsto naručilaca ističe manjak ponuda kao najveći izazov u javnim nabavkama, što ukazuje na potrebu za daljim jačanjem poverenja i obezbeđivanjem fer uslova za sve učesnike, jer je nepoverenje u sistem i dalje prisutno među ponuđačima.
„Zbog toga se zalažemo i za unapređenje nadzora nad sprovođenjem postupaka, jer, kako upozorava i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju, postojeće slabosti mogu dovesti do nekažnjavanja nepravilnosti“, ukazala je Ilić.
Istraživanje NALED-a pokazalo je i da gotovo svi naručioci navode da su ugovori u prethodne četiri godine bili sprovedeni u dogovorenom roku, u skladu sa dogovorenom cenom i zadovoljavajućim kvalitetom, a 77 odsto njih smatra da nalazi kontrole kvaliteta treba da budu javno dostupni za svakog ponuđača.
Sličan procenat podržava ideju da se nalazi koriste prilikom dodele narednih nabavki.
Kao i u prethodnimm istraživanjima, većina građana, 83 odsto, smatra da je korupcija prisutna u javnim nabavkama, a to su ocene i više od polovine ponuđača i nešto više od dve petine naručilaca.
Izgradnja infrastrukture se prepoznaje kao oblast u kojoj je korupcija najrasprostranjenija – to smatra više od polovine građana, trećina naručilaca ima isto mišljenje, kao i nešto više od petine ponuđača.
Kada su u pitanju informacije o javnim nabavkama koje dobijaju, građani najviše poverenja imaju u nevladine organizacije (28 odsto) i medije (26 odsto), a potom slede ministarstva (24 odsto), dok tek svaki šesti građanin imao poverenja u lokalne samouprave i javna preduzeća.
Glas javnosti/ D01S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
