Stend baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji je Odbor direktora te institucije odobrio Srbiji, najavljuje da će Vlada Srbije, od odobrenih 2,4 molrd EUR, odmah iskoristiti milijardu evra i da slede poskupljenja struje i gasa.
Ostatak sredstava biće na raspolaganju Srbiji nakon polugodišnjih revizija. Država namerava da u 2023. godini sredstva povuče u dve rate, dok će ostatak, namenjen za 2024. godinu služiti kao sredstva iz predostrožnosti, preneo je Danas.
Stend baj aranžman zameniće dosadašnji, savetodavni PCI aranžman sa MMF-om.
Najvažniji deo programa odnosi se na energetiku. Prema PCI aranžmanu Elektroprivreda Srbije (EPS) bi trebalo da postane akcionarsko društvo do kraja novembra, ali je u novom aranžmanu rok za promenu statusa pomeren do kraja februara.
Kako se navodi u saopštenju Fonda za makroekonomsku stabilnost, najvažnije stvari su omogućavanje EPS-u i Srbijagasu da pokriju troškove i stabilizacija proizvodnje struje. Navodi se da treba napraviti korake ka održivoj energetskoj budućnosti "istovremeno otvarajući mogućnost za učešće privatnog kapitala".
Navodi se da je važno sprovesti i reforme u upravljanju EPS-om i Srbijagasom i da bi zakon koji će regulisati upravljanje državnim preduzećima trebalo da bude donet do kraja godine. Prema tom zakonu, upravljanje i nadzor nad državnim preduzećima biće centralizovani u Ministarstvu privrede, mada se ovo ne odnosi na energetska preduzeća.
Fond očekuje da će EPS stići do tačke kada pokriva troškove poslovanja u 2023. godini, dok će Srbijagas to postići do kraja programa, što je kraj 2024. godine.
To će se ostvariti dobrim delom, zahvaljujući poskupljenjima struje i gasa. Nakon poskupljenja struje u septembru od 6,5% i povećanja naknade za OIE i poskupljenja za privredu od 27%, dodatno kombinovano poskupljenje od 15% trebalo bi prema oceni Fonda da bude dovoljno da EPS pokrije troškove proizvodnje i nabavke struje.
- To će biti postignuto kroz poskupljenje od 8% u januaru i 8% u maju. Naredna povećanja cena će se primenjivati kako bi se zadržalo pokriće troškova - navodi se u saopštenju MMF.
Što se tiče gasa, vlada mnogo veća neizvesnost u pogledu cena ovog energenta. Pored povećanja cena za krajnje potrošače u avgustu od 9%, Fond procenjuje da bi u srednjem roku moglo biti potrebno povećanje cena za potrošače za 45%. U izveštaju Fonda navodi se da će, osim poskupljenja gasa od 11% u januaru, plavi energent poskupeti i u maju za 10%, za koliko bi trebalo da poskupi i u novembru 2023. i maju 2024. godine.
Prema programu, budžetske subvencije za ove dve kompanije trebalo bi da prestanu do kraja programa, odnosno za dve godine.
Subvencije EPS-u bi trebalo da budu smanjene sa 0,8% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2022. na 0,5% BDP-a u 2023. i ne bi trebalo da ih bude u 2024. godini.
Subvencije Srbijagasu će biti neophodne i 2024. godine, a iznos će se smanjiti sa 1,2% BDP-a ove godine do 0,7% BDP-a 2024. godine. Fond je procenio da bi u sledećoj godini prosečna cena mogla biti 1.370 EUR za hiljadu kubika (131 EUR po megavatsatu) i 900 EUR za hiljadu kubika (86 EUR po megavatsatu) u 2024. godini.
Program sadrži i klauzulu za slučaj da cene gasa pređu 250 EUR po megavatsatu.
Prema SBA programu država će iz budžeta u 2023. godini izvojiti 1,4% BDP-a i 0,7% BDP-a u 2024. godini za podršku energetici.
MMF je pohvalio zategnutu monetarnu politiku koju je vodila NBS i posebno "stabilizovan devizni kurs".
Prema prognozi MMF-a, rast BDP, nakon 2,5% ove godine, sledeće će biti 2,3%, da bi se 2024. godine vratio na oko 3%.
MMF očekuje da će međugodišnja inflacija na kraju godine dostići 15,8%, a prosečna inflacija u 2022. godini 12,1%. Procenjuje se i da će u decembru 2023. godišnja inflacija pasti na 8,2%, što znači da će prosečna inflacija iznositi 12,2%.
To je više od onoga što je Vlada Srbije planirala u budžetu, oko 11%. U Fondu očekuju javni dug od 56,8% BDP-a u 2022. godini i 56,4% BDP-a u 2023. godini.