Naftaši se spremaju za "Igre gladi": Najveće svetske kompanije se pripremaju za dug period niskih cena
Autor: Glas javnosti
Ne samo stručnjaci, već i najveći naftni giganti spremaju se za produženi period niskih cena nafte. Takvo aktivno smanjenje radnika i investicija nije viđeno od pandemije koronavirusa. Šta se dešava na tržištu nafte i kuda se kreću cene?
Najveće svetske naftne i gasne kompanije, uključujući Ševron i BP, reaguju agresivnim smanjenjem broja radnih mesta, smanjenjem troškova i ulaganja na nivoe koji nisu viđeni od pandemije, piše ruski portal Vzglad.
Prema prognozama kompanije Wood Mackenzie, referentna cena sirove nafte tipa Brent mogla bi pasti ispod 60 dolara po barelu do početka 2026. godine i ostati tamo nekoliko godina, ukoliko ne dođe do geopolitičkog šoka. Trenutno se Brent trguje nešto ispod 66 dolara.
Američka industrija škriljaca je posebno pogođena. Tako je Conoco Phillips najavio ukidanje jednog od četiri radna mesta u Teksasu, u samom srcu Permskog basena.
Čak i velike državne energetske kompanije preduzimaju mere: Saudi Aramco je prodao svoj udeo u mreži gasovoda za 10 milijardi dolara kako bi prikupio gotovinu, a malezijski Petronas je smanjio broj zaposlenih za oko 5.000.
Zašto padaju cene nafte?
Prema Igoru Juškovu, stručnjaku na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije i Fondu za nacionalnu energetsku bezbednost, jedan od razloga je globalni protekcionizam. „Ako trgovina stagnira, transport robe se smanjuje, a smanjuje se i potrošnja goriva. Očekuje se da će svetu biti potrebno manje energije, što direktno utiče na cene nafte.“
Drugi faktor je dinamika ponude i potražnje. IEA ukazuje na prekomernu proizvodnju nafte, dok OPEC procenjuje situaciju kao da je na ivici viška ponude.
U 2025. godini OPEC+ je vratio na tržište 2,2 miliona barela dnevno, koliko je osam zemalja grupe smanjilo 2023. godine. Za septembar je već dogovoren povratak od 2,4 miliona barela dnevno. Juškov očekuje da će OPEC+ nastaviti da povećava ponudu, s tim da se tempo može usporiti zimi, ali već od proleća 2026. ponovo može početi povećanje proizvodnje, kako bi organizacija zauzela veći udeo na globalnom tržištu.
Međutim, prekomerna proizvodnja i niske cene neće trajati večno. Američki proizvođači škriljaca, čiji su troškovi visoki, mogu brzo smanjiti ili povećati proizvodnju. „Ako cene padnu na 40-50 dolara po barelu, tržište će se uravnotežiti upravo zbog njihove reakcije“, objašnjava Juškov.
Troškovi proizvodnje po zemljama
-
Saudijska Arabija: 10-15 dolara po barelu
-
Rusija: 20-25 dolara po barelu
-
SAD (škriljac): 40-50 dolara, na nekim nalazištima i više
-
Kanada (bituminozni pesci): preko 50 dolara po barelu
Kada cene padnu ispod 60 dolara, američki i kanadski proizvođači će prvi napuštati tržište.
Scenariji za 2026. godinu
Analitičar Vladimir Černov identifikuje tri moguća scenarija:
-
Cena Brenta oko 60 dolara, sa sezonskim padovima do 56 dolara. Uzrok: oporavak proizvodnje i usporavanje potražnje.
-
Skok cena iznad 65 dolara usled geopolitičke eskalacije ili sankcija.
-
Pad cena na 50-55 dolara ako Kina smanji kupovinu, a OPEC+ nastavi da povećava ponudu.
Četvrti scenarij uključuje stabilne cene iznad 70 dolara, što bi zahtevalo veći geopolitički ili ekonomski šok, kao što su konflikti u naftnim regionima ili nagli oporavak potražnje u Kini i Indiji.
Černov zaključuje da geopolitika ostaje glavni nepredvidiv faktor, ali da je verovatnoća ovog scenarija niža od osnovne.
Glas javnosti
SKINI APLIKACIJU
