NA KOM MESTU JE SRPSKA PRESTONICA? Cene struje u evropskim glavnim gradovima
Autor: Glas javnosti
Dok veleprodajne cene struje na evropskim berzama divljaju, domaćinstvima u skoro svim zemljama države na ovaj ili onaj način subvencinišu deo cene. Ipak, u nekim zemljama zabeležena su značajna poskupljenja ove godine i razlika između najskuplje i najjeftinije struje u Evropi iznosi skoro osam puta (ako izuzmemo Ukrajinu).
Prema indeksu cena energije za domaćinstva (HEPI) na osnovu podataka Energie Austria control - austrijske članice ERRA-e, udruženja regionalnih enetgetskih regulatora, u julu ove godine stanovnici Londona plaćali su čak 63,04 evrocenta za kilovatsat električne energije. S druge strane, najjeftiniji kilovatsat je u Kijevu, mada u situaciji u kakvoj je Ukrajina, te cene teško se mogu uzeti kao pokazatelj pravog stanja.
Ne računajući Ukrajinu, najjeftiniji kilovatsat od svih glavnih gradova u Evropi plaćaju Beograđani - 8,11 evrocenti za kilovatsat.
Na drugoj strani, odmah iza Britanaca, najskuplji kilovat plaćaju u Kopenhagenu, 53 evrocenta za kilovatsat, a zatim Rimljani - 45,95 evrocenti.
Holanđani plaćaju 41,9 evrocent za kilovatsat, ali pošto se odbiju poreske olakšice, a struja za stanovnike Praga košta u proseku 41 evrocent.
Prosečna cena u 27 članica EU iznosi 17,69 evrocenti za kilovatsat.
U račun za struju za domaćinstva ulazi cena same struje, mrežarina, takse i naknade i PDV.
Najveći udeo u konačnoj ceni sama struja ima u Italiji 81%, dok je recimo u Srbiji svega 26% računa ide proizvođaču struje. U Srbiji trošak distribucije iznosi 46% prosečne cene i po tome prednjači u Evropi ispred Mađarske gde mrežarina učestvuje sa 45% u konačnoj ceni za domaćinstva.
Relativno najveće učešće raznih taksi i naknada u Evropi imaju Englezi pošto učestvuju 23% u konačnom iznosu računa, dok je u Srbiji to 11%. Zato je kod njih učešće PDV-a svega 5%, dok nekoliko zemalja ima maksimalnih 20%. U Srbiji efektivna stopa PDV-a u proseku izađe na 17%, piše sajt Danas.
SKINI APLIKACIJU
.png)
