Mlade nade srpske poljoprivrede Jovana Marković

Naša zemlja je prepuna školovanih, mladih, uspešnih ljudi koji ostvaruju izuzetne rezultate u različitim oblastima. Na žalost, o njima se retko piše i nemaju prostor u medijima koji zaslužuju. Danas menjamo tu lošu praksu. Predstavljamo vam prvu u nizu izuzetno uspešnih mladih osoba iz oblasti poljoprivrede koje streme ka tome da se u budućnosti bave ovom naukom i nesebično joj daju svoj doprinos.

Jovana Marković je rođena 1994. godine u Aranđelovcu. Osnovne studije Poljoprivrednog fakulteta na Odseku za prehrambenu tehnologiju, modul: konzervisanje i vrenje, završila je u roku sa prosečnom ocenom 9,85 i dobitnica je nagrade za jednog od deset najboljih studenata koju je dodelio Poljoprivredni fakultet (2016), kao i nagrade za najboljeg diplomiranog studenta Poljoprivrednog fakulteta (2017), koju dodeljuje Zadužbina "Nikola Spasić". Nakon završenih osnovnih studija, Jovana se odmah odlučila da nastavi sa obrazovanjem te se 2017. godine upisala na master studije na istom fakultetu, na Odseku za prehrambeni inženjering, završivši ih u roku, 2018. godine, sa prosečnom ocenom 10. Rezultati istraživanja njene odbranjene master teze saopšteni su u okviru poster sekcije „1st International Conference on Advanced Production and Processing“ (ICAPP 2019), Novi Sad, 2019. Tokom školovanja na osnovnim studijama, Jovana je bila stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a na poslednjoj godini osnovnih studija i na master studijama stipendista Fonda za Mlade talente (stipendija "Dositeja"). Ovi izuzetni uspesi su po prirodi stvari implicirali samo jedno, a to je da se Jovana po završetku master studija odluči na dalje usavršavanje, pa je trenutno na doktorskim studijama na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu na studijskom programu: prehrambena tehnologija/modul: prehrambena tehnologija, oblast istraživanja: tehnologija gotove hrane.

Na pitanje zašto se odlučila da se upiše na Poljoprivredni fakultet, Jovana odgovara

- Prilikom odabira fakulteta koji bih želela studirati, detaljno sam istraživala sve opcije koje mi se pružaju i Poljoprivredni fakultet bio je moj izbor. Razlog za to je saznanje da se nastava odvija kroz interaktivan rad sa studentima u opremljenim laboratorijama, kao i da fakultet pruža mogućnost učestvovanja na nacionalnim i međunarodnim projektima i stručno usavršavanje u inostranstvu u okviru studentskih razmena. Nauka kojom se bavi je praktična i široko primenljiva, te stoga, nakon završenih studija daje mogućnost zaposlenja u različitim kompanijama i pogonima, ali i pokretanje sopstvenog biznisa. Takođe, s obzirom na to da vodim poreklo iz samog srca Šumadije, koja je nadaleko poznata kao voćarski i vinogradarski region, kao i iz porodice koja se od davnina bavi proizvodnjom vina, želela sam da upišem baš ovaj fakultet kako bih došla do novih saznanja, koja ću jednog dana moći da primenim u svom rodnom kraju i na taj način dam svoj doprinos unapređenju ove privredne grane u Šumadiji, ali i u celoj Srbiji. -

Kako doktorantkinja naglašava, prvi stepen studija pruža osnovna naučna i stručna znanja i veštine o nauci za koju se student opredelio, kao i upoznavanje sa širokim spektrom naučno-istraživačkih oblasti unutar nje. Usled zainteresovanosti za jednu od tih podoblasti, Jovana se, nakon osnovnih studija, odlučuje na dalje usavršavanje.

- Tek na višim nivoima studija usmeravamo se ka užim naučnim oblastima, više se posevećujemo konkretnim pitanjima unutar njih, dublje zalazeći u suštinu. To dovodi do posebnog osećaja koji se javlja u istraživaču kada ovlada određenom materijom, što mu omogućava da dođe do novih ideja, da ih realizuje kroz eksperiment, da ispita istinitost postavljene hipoteze i da kao krunu svog dugog i predanog rada objavi rezultate svog istraživanja, što predstavlja lep vid priznanja i posebnu satisfakciju. To je razlog zbog kojeg preporučujem da svaki student koji ima želju da prodre u samu srž nauke za koju se opredelio, nakon osnovnih, upiše i više nivoe studija. -

Jovana nam kroz razgovor objašnjava da je stanje u srpskoj poljoprivredi znatno poboljšano u odnosu na prethodni vek kada je u pitanju unapređenje i razvoj tehnologije i automatizacije uređaja. Brza industrijalizacija, međutim, izaziva stihijsko migriranje ljudi iz sela u gradove, zbog čega je neophodno da se takav negativan trend zaustavi razvijanjem ruralnih područja Srbije.

- Budućnost poljoprivrede u našoj zemilji može da bude svetla jer Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, kao i iskusne proizvođače, izvanredne stručnjake i naučne radnike. Neophodno je investirati u razvoj malih preduzeća, racionalnije korišćenje državnog poljoprivrednog zemiljišta, zapošljavanje ljudi u ovom privrednom sektoru, ulaganje u sektor proizvodnje i prerade hrane, edukaciju seoskog stanovništva i pomoć u usvajanju novih tehnologija, povećanje obradivih površina i stočnog fonda i generalno bolje iskorišćavanje poljoprivrednog potencijala koji nam naša zemlja pruža, što će doprineti podizanju životnog standarda i manjoj nezaposlenosti, kako stanovnicima ruralnih područja, tako i društvu u celini. -

Da li sebe vidite u nauci i kakvi su vam planovi za budućnost?

- Bavljenje naukom omogućava svakom istraživaču da zadovolji svoju radoznalost, kao i da ispolji svoju kreativnu stranu, pogotovo ukoliko su u pitanju primenjene nauke, kao što je nauka kojom se ja bavim. Naučnici svojim predanim radom na istraživanjima doprinose malim pomacima u svetu nauke, što kumulativno dovodi do velikih pomaka za celokupno okruženje, na taj način obezbeđujući ovaj svet boljim mestom za život. To me inspiriše i motiviše da nastavim da se bavim naukom i da pokušam da svojim idejama i istraživanjima dođem do novih saznanja, čime ću dati svoj realan doprinos čitavom čovečanstvu. Takođe, rad sa studentima u laboratoriji, posebno me motiviše da nastavim da se bavim ovim poslom, jer mi omogućava da svoja saznanja prenesem zainteresovanim, mladim ljudima i, što je još bolje, da ih kroz praktični deo laboratorijskih vežbi demonstriram na konkretnim primerima. -

Jovana je angažovana kao student-demonstrator na Katedri za konzervisanje i vrenje na dva predmeta: Tehnologija gotove hrane i Funkcionalna svojstva hrane. Od aprila 2019. godine je dobitnica stipendije za studente doktorskih akademskih studija koju dodeljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i koja podrazumeva uključivanje stipendiste na projekat Ministarstva, zbog čega je angažovana na nacionalni projekat III 46001 - Razvoj i primena novih i tradicionalnih tehnologija u proizvodnji konkurentnih prehrambenih proizvoda sa dodatom vrednošću za evropsko i svetsko tržište - Stvorimo bogatstvo iz bogatstva Srbije.

Trenutno je student treće godine doktorskih akademskih studija sa ukupnom prosečnom ocenom na svim nivoima studija 9,90. Do sada je, u saradnji, objavila dva naučna rada i učestvovala u saopštenju dva naučna rada na međunarodnom naučnom skupu.

- Ključ uspeha je dobra organizacija i određivanje prioriteta. Da bismo ostvarili uspehe tokom studija, a i kasnije baveći se naukom, potrebno je da se tom procesu potpuno posvetimo, što iziskuje strpljenje, upornost i istrajnost. Ukoliko se dobro organizujemo i isplaniramo svoje vreme i obaveze, nijedan segment našeg života neće morati da ispašta. Međutim, povrh svega, smatram da je suština u ljubavi prema poslu za koji smo se opredelili i da bez toga nema istinskog uspeha i zadovoljstva. -

Koja je Vaša poruka mladima koji su na svom početku?

- Mlađim kolegama prilikom odabira svog puta preporučujem da se dobro informišu o opcijama koje im se pružaju, da među njima, prema sopstvenom senzibilitetu i mogućnostima, prepoznaju naučno-istraživačku oblast kojoj žele posvetiti svoju pažnju i vreme i da streme ka svom cilju, uz potpunu posvećenost, predanost i istrajnost, a kao nagrada za trud, uspeh će neminovno doći. -

Agroinfo.rs

SKINI APLIKACIJU