Минималац нешто већи кад просечна плата буде 70 000 динара, а то ће ускоро кажу надлежни !?

До 15. септембра требало би да падне одлука о томе колико ће у наредном периоду износити минимална цена рада и да ли ће са садашњих 143 динара по сату како траже синдикати скочити за 46 одсто на ниво минималне потрошачке корпе или неће прећи 6,5 одсто што, с друге стране, прижељкују послодавци.

Први наредни састанак Социјално-економског савета, који би могао да буде и кључан за постизање договора, како Данас сазнаје, биће одржан наредног понедељка преподне. Једина тачка дневног реда је минималац, а најављен је и долазак премијерке Ане Брнабић.

Оно што се из вишегодишњег преговарачког искуства СЕС може наслутити јесте да договора „на прву лопту“ неће бити. Као што никада и није. Синдикати увек траже више, послодавци нуде мање, а држава обично пресеца одлучујући се за „златну средину“. Испуњење синдикалних жеља министар рада Зоран Ђорђевић је пре два јутра гостујући на РТС одложио за коју годину.

На последњем састанку договорено је, како је рекао, да у наредне две-три године покушамо да стигнемо минималну потрошачку корпу.

„Верујем да ће то бити права минимална цена рада“, истакао је Ђорђевић. Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Душко Вуковић се нада да је министар истински и искрено прихватио став СССС да минимална цена рада треба да се изједначи са минималном потрошачком корпом.

– Иако неки не мисле тако, синдикат је при ставу да јесте реално да се у наредних годину до две тај однос минамалца и потрошачке корпе изједначи. Не верујем да ћемо овог тренутка доћи до консензуса по овом питању, али оно што могу да кажем јесте да не желимо да прихватимо повећање о ком се прича од шест, седам до 10 одсто – напомиње Вуковић.

То повећање, сматра он, не може да задовољи егзистенцијалне потребе човека у Србији јер и 10 одсто би значило минималац од 26.000 до 27.000 динара што је и даље за десетак хиљада мање од онога што је потребно за минималну потрошачку корпу.

За потпредседника Уније послодаваца Србије Небојшу Атанацковића захтев синдиката нема логике у реалној економији.

– Можда ће се постићи да минималац буде на нивоу минималне потрошачке корпе од 36.000 динара, али тек када просечна зарада у Србији буде 70.000 и више – напомиње Атанацковић.
Минималац је једина категорија, како каже, коју одређује држава, све остало диктира економија, а она у Србији не може да издржи тако велику минималну цену рада. Уместо 350.000 оних који раде за ову цену, сматра Атанацковић, имали бисмо 900.000 њих.

– Послодавци остају при истом становишту као и ранијих година. Ако раст БДП буде на тренутном нивоу од 4,5 одсто, а инфлација на нивоу од 1,5 до два одсто онда би једино реално повећање минималне цене рада у овом тренутку било оно између шест и 6,5 одсто. Све преко тога би било превелико оптерећење за привреду – напомиње Атанацковић.

Уколико се, међутим, наредних дана тројац договори да то повећање буде за нијансу веће од 6,5 одсто онда ће држава морати да привреди понуди компензацију.

– Уколико будемо морали да пристанемо на веће повећање онда би требало послодавцима као прошле године повећати неопорезиви део зараде – истиче Атанацковић. Он је убеђен да држава не може да стане иза неког великог повећања минималца, као што је 46 одсто које траже синдикати.

Тренутно, 350.000 радника у Србији прима минималну зараду од 24.882 динара. Процене су да минимална потрошачка корпа вреди неких 36.000 динара.

Професор Економског факултета Михаил Арандаренко каже да је највећи проблем то што је минимална зарада у Србији јако много оптерећена доприносима и порезима.

– Оптерећења минималне зараде су овде већа него било где у Европи. Трошкови за послодавце су велики, нето плате мале и највећи проблем уствари је то што је цео систем пореза и доприноса погрешно постављен – напомиње Арандаренко за Данас.

Глас јавности / Данас / од 04.09.2018.

SKINI APLIKACIJU