MEĐUNARODNI ETNO SAJAM hrane i pića svečano počeo FOLKLOROM, BALOM I DOMAĆINSKOM ZDRAVICOM! (FOTO)

Sedamnaesti Međunarodni sajam etno hrane i pića, sa preko 300 izlagača tradicionalnih i autentičnih prehrambenih proizvoda iz Srbije i Jugoistočne Evrope, kao i brojnih podruma brendiranog i arhivskog pića, otvoren je u hali 2 Beogradskog sajma.

Sedamnaesti Međunarodni sajam etno hrane i pića, sa preko 300 izlagača tradicionalnih i autentičnih prehrambenih proizvoda iz Srbije i Jugoistočne Evrope, kao i brojnih podruma brendiranog i arhivskog pića, otvoren je u hali 2 Beogradskog sajma.

Sajam je počeo uz igru folklora i balske grupe koje plene svojom harizmom iz KUD “Hleb života”, dok je zdravičar, Dragiša Simić, izuzetno nadahnutom zdravicom, koja je prilagođena događaju i savremenom trenutku, uveo sve prisutne u zvanični ceremonijal otvaranja ovog velikog i značajnog događaja za sladokusce i ljubitelje prave etno hrane i pića za koje se kaže da su kao “lek”.

Naći se na takvom mestu i u takvom trenutku je veliki izazov za sve, jer, uz izložene i fenomenalno aranžirane proizvode čovek prosto bude u nedoumici odakle da počne, dok raspoloženje i divljenje rastu sa pogledom na bilo koji štand. Čak i kad krenete dalje “oči ostaju” tamo gde ste uživali u degustacijama i probama, a i tamo gde niste više mogli.

Na ovom sajmu se predstavljaju i dva ministarstva, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na čelu sa Ministarkom Jelenom Tanasković, koja je i svečano otvorila sajam, Kabinet Ministra bez portfelja Novice Tončeva, kao i Privredna komora Srbije.

    Foto: Glas javnosti

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je posebno istakla da se organska proizvodnja prethodnih godina dosta razvila u našoj zemlji i da se sada time bavi oko 7.000 poljoprivrednih gazdinstava, dok su pre desetak godina tek možda dva, tri započinjala svoju organsku proizvodnju. Izvoz domaćih organskih proizvoda raste iz godine u godinu. "Izvoz je prošle godine dostigao čak 68,5 miliona evra". Iznela je i veoma zanimljiv podatak, ministarstvo je podržalo 51 zahtev za zaštitu geografskog porekla.

"Baš vi koji ste danas ovde izlagači, koji se bavite čuvanjem naše tradicije i kulture, jeste oni koji treba da zaštite geografsko poreklo", rekla je ministarka i pozvala izlagače da zaštite svoje proizvode geografskim poreklom. Osim promocije i prodaje na malo, cilj ove manifestacije je i očuvanje tradicionalnih receptura, ali i sklapanje poslova, u čemu je ministarka svima poželela puno poslovnih i životnih uspeha.

   Foto: Glas javnosti

Ministar bez portfelja Novica Tončev je pohvalio angažovanja malih poljoprivrednih gazdinstava na ovom planu, kao i lokalne samouprave u sredinama koje su nedovoljno razvijene. Istakao je da će Vlada Srbije i njegovo ministarstvo najviše pažnje posvetiti tim nedovoljno razvijenim sredinama i omogućavati nastupe ovog tipa proizvođačima iz istih kako bi se za njih čulo.

Pod patronatom lokalnih samouprava su izlagači iz Blaca, Zrenjanina, Babušnice, Bogatića, Kikinde, Kučeva, Žagubice, Mladenovca i Beograda.

U organizaciji Privredne komore Srbije su proizvođači iz Leskovca, Požarevca, Kraljeva, Kragujevca, Kruševca, Zaječara, Užica, Valjeva, Pančeva, Novog Sada i Beograda.

Međunarodni karakter daju proizvođači i izlagači iz Grčke, BiH, Crne Gore, Republike Srpske i Srbije.

   Foto: Glas javnosti

Cilj Sajma i ukupne manifestacije nije samo da se izloženim specijalitetima i poslasticama aktiviraju sva čula i podigne raspoloženje onih koji ih konzumiraju, već i da se utemelje geografsko poreklo i robne marke etno proizvoda. Na njemu se sreću i prenose svoja iskustva proizvođači, majstori kulinarstva i istinski zaljubljenici dobre hrane, vrši se razmena starih recepata i čuva se i širi domaća, izvorna, lokalna baština na tom planu.

Sajmovi ovog tipa su doprineli brendiranju i promociji leskovačkog ajvara, kačarskog meda, homoljskog meda, duvan-čvaraka, futoškog kupusa, pirotskih peglanih kobasica, vurde, banice, vrtke, različitih džemova, slatka, kitnkeza, kisele zimnice, suvomesnatih specijaliteta, mlečnih proizvoda, sireva, meda, čajnih mešavina, sušenog voća, pekarskih proizvoda, vina, rakija.      
                                                                       
Posebni značaj manifestacije predstavlja promocija organske hrane, pića i vode, kao i opreme i ambalaže za proizvodnju i čuvanje takvih proizvoda.

   Foto: Glas javnosti

Naravno, kao prateći proizvodi su i oni koji se čuvaju i prenose sa generacije na generaciju, proizišli iz domaće radinosti, od vune, kože i drveta.

Sladokusci su mogli da probaju i kupe po sajamskim cenama i razne mirođije i kolače zbog kojih se ne gleda ni na šećer, a Vaš izveštač se izuzetnim baklavama i domaćim hlebom sa mašću i alevom paprikom setio mldosti i vratio u srećno detinjstvo bar za trenutak.

Sajamski događaji su svaki dan veoma intenzivni, od promocija knjiga namenjenih temama i ciljevima Sajma, do bogatih kulturnih sadržaja, performansa, promocija određenih novih proizvoda, razgovora, degustacija, sklapanja ugovora za poslovnu saradnju, kupovina,…uživanja i fotografisanja.

Strani izlagači izneli svoje utiske na sajmu vina: "Sve je vrhunski, oduševljeni smo!"

Nagrade su nezaobilazne i čekaju odluke stručnog žirija, sastavljenog od eminentnih stručnjaka, koji sve budno prati i proverava i na kraju daje ocene u više robnih grupa i podgrupa i dodeljuje diplome i priznanja, a najboljem među njima najviše godišnje priznanje:  “Sajam etno hrane i pića – robna marka iz Srbije 2023. godine”.

Izvlačiće se i vredne nagrade za posetioce Sajma. Odgovoran za ovaj deo manifestacije, nagrade i priznanja, je uvaženi i priznati stručnjak širom sveta, Prof dr Miladin M. Ševarlić.

Sajam traje od 30. novembra do trećeg decembra.

Aleksandar Mihailović, Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU