Od 1. maja, biće skuplji struja i gas. A kad poskupe energenti, slede i druga lančana poskupljenja, te će građani više novca davati na hranu.
Od prvog maja, struja će za domaćinstva i male potrošače biti skuplja za osam odsto bez poreza, a sa porezom – oko 10 odsto.
Što se tiče struje, cena kilovat-časa u najjeftinoj, zelenoj zoni će koštati 2,084 dinara, a kilovat-čas “skuplje” struje u ovoj zoni biće 8,336. U nešto skupljoj zoni, plavoj, u kojoj se kilovati obračunavaju za građane koji premaše mesečnu potrošnju od 350 kilovat-časova, od prvog maja cena će biti 3,126 dinara, a “skuplja” struja u istoj zoni 12,504.
U poslednjoj, crvenoj zoni, cene se obračunavaju za one građane koji mesečno potroše više od 1.600 kilovat-časova. Tako će jeftinija tarifa da iznosi 6,252 dinara, a skuplja 25,008.
Pored struje, poskupljuje i gas, čija će cena od prvog maja biti veća za 10 odsto.
Ne poskupljuje samo struja
Dok gas ne koriste svi, poskupljenja struje ipak niko neće moći da izbegne. Iako na prvi pogled deluje da računi neće biti drastično veći, činjenica je da poskupljenje struje može da izazove pravi domino efekat poskupljenja. Naime, struja ne poskupljuje samo za domaćinstva, već za sve one koji imaju pravo na garantovano snabdevanje, a u tu grupu spadaju i mali kupci.
U ovu grupu potrošača spadaju oni koji na godišnjem nivou troše između 30.000 i 350.000 kilovat-časova struje, a osim fizičkih lica, to mogu da budu pravna lica i preduzetnici.
Samo jedna od grupa proizvoda čije cene mogu da skoče zbog ovog poskupljenja struje su pekarski.
Hleb, burek, kifle – na sve ove proizvode može da utiče poskupljenje struje.
Razlog za poskupljenja leži u činjenici da je za proizvodnju pekarskih proizvoda potrebna velika količina struje.
Pored pekara, cene može da poveća i lokalni mesar ili vlasnik ribarnice, s obzirom na to da značajni deo njihovih troškova poslovanja čine veliki potrošači struje – frižideri i zamrzivači.