U Nemačkoj se u penziju od 2012. godine išlo sa 67 godina. Ako se ona podigne na 69 godina veoma je verovatno da će mnogo ljudi da umre pre nego što dočeka da ode u penziju.
Statistički podaci iz 2019. godine pokazuju da svaki peti građanin, po novom merilu, ne bi doživeo penzionerske dane.
Nemačka međutim nije jedina koja postavlja ovako visoke starosne granice za odlazak u penziju. Japanci takođe planiraju da povećaju starosnu granicu za penzionisanje državnih službenika, i to sa 65 na 70 godina starosti.
Njihovim stopama krenule su i Crna Gora, Hrvatska i Poljska. Pretenzije su da se i u ovim zemljama granica podigne sa dosadašnjih 65 na 67 godina života.
Kako zvanični podaci kažu Japanci su sposobni za rad do 71, a Japanke do 74. godine.
Ovakve promene u penzionom sistemu uvode se kako bi se on održao, više nego što su ljudi spremni i sposobni da rade do duboke starosti.
Kakva je situacija u Srbiji?
U našoj zemlji muškarci u penziju idu sa navršenih 65 godina života. Granica za žene se postepeno povećava. Od ove godine uvedena su nova pravila, pa se sada svaki novi zahtev za penziju mora razmatrati na osnovu novih uslova.
Starosna granica za žene se svake godine pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. Takve promene očekuju sve do 2032. kada će žene u peniziju ići kada i mušarci, sa 65 godina starosti.
Prvi uslov za odlazak u penziju je minimum 15 godina radnog staža.
Ukoliko žene hoće da idu u penziju ranije uslov je 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života.
Za muškarce važi pravilo da u penziju idu sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu.
Kada je reč o prevremenoj penziji za mušakrce tu je došlo do nekih izmena
Od ove godine idu sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života. Jedna stavka je ipak i za muškarce i za žene ostala ista, a to je da ko ima 45 godina radnog staža može da ide u penziju, bez obzira na to koliko ima godina.
Šta je uzrok nemačke računice za pomeranje granice za penziju na 69 godina?
Nakon što je pandemija korona virusa donela dodatnu opterećenost državnog budžeta rađene su ekonomske analize koje su pokazale da bi pomeranje starosne granice donelo dvostruku korsit, povećali bi se prihodi penzijskog osiguranja, a s druge strane, više ljudi bi bilo dostupno za tržište rada.
I nemačka centralna banka se izjasnila za povećanje granice za odlazak u penziju.
-Do sada neprekidno rastući očekivani životni vek podrazumeva sve duže trajanje penzije dok periodi plaćanja doprinosa ostaju konstantni. Zato je logično povećanje starosne granice od 67 godina za odlazak u penziju - glasi obrazloženje Bundesbanke.
(Glas javnosti)