Koliko žene zarađuju u poređenju sa muškarcima širom Evrope?

Uprkos napretku, žene u Evropskoj uniji i dalje zarađuju u proseku 12% manje od muškaraca, pokazuju podaci Eurostata za 2023. godinu.

To znači da su žene za svakih 100 evra koje muškarci zarade, primale samo 88 evra. Iako je ovo poboljšanje u odnosu na 2013. godinu, kada je razlika iznosila 16%, rodni jaz u platama i dalje je prisutan širom Evrope.

Najveći rodni jaz u platama zabeležen je u Letoniji (19%), dok su Austrija i Češka imale razliku od 18%, odnosno 17%. U praksi, to znači da su žene u Letoniji u proseku zarađivale samo 81 evro na 100 evra muškaraca. S druge strane, u Luksemburgu su žene zarađivale čak 0,7% više od muškaraca, što je jedini takav slučaj u EU. Belgija, Italija i Rumunija takođe imaju male razlike u platama, ispod 5 evra na svakih 100.

Među pet najvećih evropskih ekonomija, rodni jaz je i dalje značajan, osim u Italiji. U Nemačkoj žene zarađuju 82 evra za svakih 100 evra muškaraca, u Velikoj Britaniji 86 evra, dok je u Francuskoj ta cifra 88 evra. Španija se nalazi blizu proseka EU sa 91 evrom, dok je Italija među zemljama s najmanjom razlikom – žene tamo zarađuju 98 evra na svakih 100 evra muškaraca, piše Euronews.

Zašto žene zarađuju manje?

Evropska komisija navodi četiri glavna razloga za postojanje rodnog jaza u platama:

Žene su pretežno zaposlene u slabije plaćenim sektorima – Oko 24% razlike u platama dolazi iz sektorske segregacije, jer su žene češće zaposlene u manje plaćenim oblastima poput nege, zdravstva i obrazovanja. Ovi poslovi su često sistemski potcenjeni.

Nejednaka raspodela plaćenog i neplaćenog rada – Žene u proseku rade više sati nedeljno od muškaraca, ali veliki deo tog vremena odlazi na neplaćene obaveze, poput brige o porodici i kućnih poslova. Evropska komisija procenjuje da bi žene morale da rade dodatnih mesec i po godišnje kako bi nadoknadile razliku u platama.

Porastao broj multimilionera na 2,34 miliona

„Stakleni plafon“ – Žene su i dalje slabo zastupljene na rukovodećim pozicijama. Manje od 10% direktora velikih kompanija su žene, dok u medijima samo 27% glavnih urednika čine žene, iako one čine 40% novinara u analiziranim zemljama.

Diskriminacija u platama – U nekim slučajevima, ženski pol i dalje zarađuje manje od muškaraca za isti posao ili posao jednake vrednosti, bez jasnog opravdanja. Evropska komisija ističe da je većina rodnog jaza u platama neobjašnjena i ne može se u potpunosti pripisati faktorima poput obrazovanja, radnih sati ili sektora zaposlenja.

Kako rešiti ovaj problem?

Evropska unija uvodi Direktivu o transparentnosti plata, koja bi trebalo da pomogne u otkrivanju neosnovanih razlika u zaradama. Povećanje transparentnosti omogućilo bi zaposlenima da bolje razumeju kako se formiraju plate i da lakše uoče nepravične razlike.

Pored plata, rodna nejednakost je vidljiva i u stopi zaposlenosti. U trećem kvartalu 2024. godine, stopa zaposlenosti u EU iznosila je 80,9% za muškarce i 70,9% za lepši pol, što znači da je jaz u zaposlenosti 10 procentnih poena. U nekim zemljama, poput Turske, Italije, Grčke i Rumunije, razlika u zaposlenosti premašuje 18 procentnih poena, što ukazuje na dodatne prepreke za žene na tržištu rada.

Iako podaci pokazuju napredak, rodna nejednakost u platama i zaposlenosti ostaje ozbiljan izazov u Evropi.

Glas javnosti /B11S 

SKINI APLIKACIJU