KOGA JE JOŠ BRIGA ZA SRPSKOG SELJAKA: Cene otišle u nebo, za setvu hektara pšenice potrebno 1.000 evra
Autor: Glas javnosti
Setva pšenice kasni, a poljoprivrednici nisu optimistični po pitanju zarade. Brojni poremećaji na tržištu doveli su do velikog poskupljenja sirovina.
Iz više razloga setva pšenice kasni, a do sada je posejano 10-15 odsto planiranih površina. Optimalni rok setve ove žitarice je do kraja oktobra meseca koji je na samom izmaku.
- Sada su uslovi za setvu dobri, ali problem je što na tržištu nema dovoljno mineralnog đubriva iako je skuplje za 100 odsto u odnosu na prošlu godinu, a skuplje je i gorivo pa je pitanje da li će se setva isplatiti, ali moramo da sejemo zbog plodoreda - rekao je za Betu predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić a preneo Agroinfo.rs
Prema proračunima poljoprivrednika, da bi se zasejao hektar pšenice potrebno je čak 120.000 dinara. Popusti ne postoje ni za gorivo koje po litru košta 172 dinara, a kada se dodaju ostali troškovi poput mineralnog đubriva UREA koje košta 120 dinara, MAP-a 100 dinara, NPK đubriva 82 dinara, dolazi se do računice da je ukupno potrebno oko 1.000 evra. Samo za đubrivo je, procenjuju zemljoradnici, potrebno oko 55.000 dinara za zasejanu površinu od jednog hektara pšenice.
Na žalost, ovakva računica se najverovatnije neće isplatiti, jer ako prinos i bude 6 tona po hektaru, a vremenski uslovi ne oštete pšenicu, te ako cena bude 20 dinara, proizvođači, ne računajući svoj rad, neće imati nikakvu zaradu, već će samo pokriti troškove proizvodnje. Ukoliko, pak, neki od ovih faktora "zakaže" pa prinos ili cena budu manji, ratari će biti na čistom gubitku. Ukoliko ne uspeju da nabave mineralno đubrivo kog je inače nedovoljno da tržištu, prinos će sigurno podbaciti 50 odsto.
Na pitanje zašto na tržištu nema dovoljno mineralnih đubriva u šabačkoj fabrici Eliksir (Elixir) kažu da „smo svedoci da je u gotovo svim industrijama primetan poremećaj u snabdevanju i proizvodnji i da cene svih roba osetno rastu“, prenosi Beta.
Oni još objašnjavaju da je konstantan i rast cena energenata koje direktno utiču na cene gotovih proizvoda, a da su cene sirovina na istorijskom maksimumu. Poremećaje na domaćem tržištu izaziva i smanjeno snabdevanje iz uvoza, jer azotna đubriva koja se koriste u količini 400.000-450.000 tona godišnje u potpunosti dolaze iz uvoza.
SKINI APLIKACIJU
