Među njima su:
- uvođenje Registra "Ne zovi";
- uvođenje proračuna za pružanje usluge čija je vrednost veća od 5.000 dinara;
- uvođenje evidencije potrošačkih sporova;
- delimična harmonizacija sa Direktivom o putovanjima u paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima 2015/2302;
- unapređenje postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora;
- uvođenje prekršajnih naloga;
- duži rok zastarelosti u postupku zaštite kolektivnog interesa potrošača.
Šta to znači?
"Uvođenjem Registra Ne zovi, Zakon propisuje da potrošači koji ne žele da primaju pozive trgovaca putem telefona ili SMS i MMS u svrhu prodaje i promocije, mogu podneti zahtev operatoru elektronskih komunikacija sa kojim imaju zaključen ugovor, da im se telefonski broj, fiksni ili mobilni, upiše u registar. Registar omogućava efikasniji način prevencije nasrtljive poslovne prakse trgovaca koja je usmerena na sve potrošače, a najviše na stariju populaciju potrošača (penzionera)", pojašnjavaju sagovornici B92.
Predviđena je, dodaju, prekršajna odgovornost trgovca ako i pored toga što je potrošačev broj upisan u registar, pozove potrošača u komercijalne svrhe. Registrom administrira Republička agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge.
Podsetimo, kako je nedavno saopštila ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, registar "Ne zovi" je u procesu nastajanja i biće uspostavljen u narednih 12 meseci, kada bude rešeno pitanje softvera.
"Uvođenje proračuna za pružanje usluge čija je vrednost veća od 5.000 dinara obavezuje prodavca da za specifikaciju usluga pribavi pisanu saglasnost potrošača na proračun", navode iz resornog ministarstva.
To se naročito odnosi na majstore koji vrlo često za obavljanje neke usluge ne saopštavaju cenu unapred, a kada obave posao kažu iznos koji bude prilicno visok, pa je izdavanje predračuna vid zaštite potrošača.
Dalje, unapređenjem postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora propisano je obavezno učešće trgovca (što do sada nije bio slučaj), a rad tela za vansudskog rešavanja potrošačkog spora je besplatan.
Uvođenjem prekršajnih naloga pojačava se kaznena politika.
"Propisana je naplata novčanih kazni u fiksnom iznosu za određene prekršaje i to 50.000 dinara za pravno lice, 8.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i 30.000 dinara za preduzetnike", kažu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Ipak, ministarka je naglasila da Zakon o zaštiti potrošača takođe predviđa visoke kazne za određene prekršaje. Kazne za pravna lica idu od 300.000 do dva miliona dinara, za preduzetnika od 50.000 do 500.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara.
Prema rečima Matićeve, odredba o prekršajnim nalozima automatski će stupiti na snagu od sutra, i to za reklamacije, neizdavanje računa i predračuna.