Kako je sa državnog računa "isparilo" 1,5 milijardi evra
Autor: Glas javnosti
“Ministar finansija je početkom novembra izjavio da Srbija na svom računu ima 5,5 milijardi evra. To je nastavak politike visokih depozita koju država sprovodi poslednje dve godine”. Ovo je pre tačno godinu dana u autorskom tekstu za Forbes Srbije napisao Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.
Stvari su se, u međuvremenu, očigledno promenile. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je pre nekoliko dana da država na računu ima “skoro četiri milijarde evra i da je kasa dobro popunjena“.
Vučić se, baš kao i Mali prošle godine, hvalio ovim podatkom. Činjenica je, međutim, da je taj račun u poslednjih godinu dana „kraći“ za 1,5 milijardi evra.
Forbes Srbija istraživao je na šta je ovaj novac potrošen? Da li država počinje da sprovodi politiku smanjenja iznosa na depozitnom računu ili su došli „crni dani“ za srpske javne finansije?
Srbija se zaduživala više no što je trebalo
Te milijarde evra na računu Srbija je obezbedila ne iz suficita budžeta, nego iz zaduživanja. Naime, država se u poslednjih pet godina zadužila za nešto više od 15 milijardi evra. Za pokrivanje deficita budžeta, pak, bilo joj je potrebno 7,5 milijardi, objasnio je tada Arsić. Jasno je da višak novca koji se čuva na računu zapravo dolazi iz kredita.
U analizi Završnog računa budžeta za 2024. Fiskalni savet navodi da je tokom prošle godine iznos depozita povećan za oko 600 miliona evra.
„Vlada se u 2024. zaduživala više nego što je bilo potrebno za finansiranje deficita i dospelog duga, što je dovelo do uvećanja državnih depozita… Već smo istakli da je deficit u 2024. iznosio približno 1,8 milijardi evra, dok je istovremeno dug nominalno porastao za oko 2,7 milijardi. Ova razlika od oko 900 miliona evra po pravilu se najvećim delom preslikava na promenu stanja na računima države tj. na promenu nivoa depozita“, stoji u analizi Fiskalnog saveta.
Trend je, međutim, promenjen. Sada se umesto priliva novca na račun, dešava obrnut trend. Tako nešto i najavljeno je da će se dešavati tokom ove godine, ali Ministarstvo finansija je to planiralo za oko jedan odsto BDP-a. Iz poruka predstavnika vlasti, međutim, očigledno je da je ovo smanjenje depozita veće.
Na šta je potrošen novac
Milojko Arsić sada kaže za Forbes Srbija da je taj novac mogao da bude potrošen na finansiranje deficita i servisiranje duga. On napominje dalje, da nije poznato da li se ovaj novac nalazi na računu budžeta ili na konsolidovanom računu trezora. Kaže da je razlika veoma važna.
„Najveći deo tog novca koji je država uzimala prethodnih godina, trebalo bi da se nalazi na
računu budžeta. Ali ne znamo da li je ceo iznos na tom računu. Jer, ako nije, odnosno ako se novac nalazi i na konsolidovanom računu trezora, a to je račun svih budžetskih korisnika, onda se on mora vratiti na taj račun, ukoliko se podigne“, objašnjava Arsić.
Drugim rečima, ukoliko je u poslednjih godinu dana potrošen i novac sa ovog drugog računa, on mora biti vraćen na taj račun.
Ekonomisti sa kojima smo razgovarali kažu i da nije samo po sebi loše što država smanjuje nivo depozita. Međunarodna je praksa da bi na tom računu trebalo da bude novca koji je dovoljan da se podmire tekući rashodi za tri meseca. Odnosno da država ne bi u kratkom roku došla u problem sa održavanjem likvidnosti. To je, pak, u slučaju Srbije manje od 5,5 milijardi evra koliko se vlast hvalila da ima krajem prošle godine. Naši sagovornici kažu da bi bilo optimalno da na računu država ima oko tri milijarde evra. Sve iznad toga je više od potrebnog.
„Jedino ako ne postoje neki dodatni rizici ili nešto što mi ne znamo i čega nismo svesni“, kaže Arsić.
Razlog za to potrebno smanjenje je cena tog novca. Pošto on nije nastao uštedom nego uzimanjem kredita, država na taj novac koji čuva za „crne dane“ plaća oko 300 miliona evra.
Depozit i situacija sa NIS-om
Kako trenutno stoje stvari, Vlada bi u slučaju da otkupljuje udeo Rusa u NIS-u uzimala još jedan kredit. I uprkos činjenici da na računu države ima dovoljno novca za to.
Zbog čega je to tako? Zašto se umesto da udeo u NIS-u, ukoliko za tim bude potrebe, plati novcem koji još stoji na računu, odlučuje da se dodatno zadužuje?
„Nema preciznog objašnjenja za to. Tačno je da bi država mogla da udeo u NIS-u plati tim novcem. Moguće je da postoje neki skriveni rizici zbog kojih ne želi da dalje smanjuje iznos na računu. Takođe je moguće i da u narednoj godini, pošto dospeva na naplatu veliki deo kredita, planira da privremeno ili trajno to finansira od pomenutog novca. Moguće je čak i da zbog nekih vanrednih troškova ili potrebe da brzo reaguje, ne sme smanjivati previše iznos na depozitnom računu“, objašnjavaju naši sagovornici.
Forbes Srbija nije do objavljivanja teksta dobio odgovore Ministarstva finansija na šta je u poslednjih godinu dana potrošen novac sa računa. I da li će se takav trend nastaviti, posle nekoliko godina povećanja iznosa na njemu.
Glas javnosti /F05S
SKINI APLIKACIJU
