ИЗ ГОДИНЕ У ГОДИНУ РАСТЕ БРОЈ "МИЛИОНЕРА" У СРБИЈИ Највише "малих" улога у банкама

Велики број штедиша код нас

Иако је непознато колико тачно милионера живи у нашој земљи, јер се таква евиденција не води, једна статистика нам прилично добро указује на такав податак. Према подацима Народне банке Србије, данас у банкама у нашој земљи има 458 штедиша који на рачуну чувају више од пола милиона евра.

Још интересантнији податак за Србију, јесте да се овај број, такорећи милионера, повећава из године у годину, и то посебно у новије време. Тако је , рецимо, према званичним подацима, више од пола милиона евра на рачунима у банкама само пре годину и по дана (2018.) имао 351 грађанин, а 2019. године 378. Процентуално, то је раст и до 30 одсто годишње.
Укупно је 458 најбогатијих штедиша на чување банкама дало 540 милиона евра, показује статистика НБС на крају јануара. То значи да просечна вредност штедног улога који припадају овој групи, са више од 500.000 евра, износи око 1,2 миллиона евра.

НБС прати штедне партије, а не физичка лица појединачно, тако да није немогуће да неко има и више штедних партија с положених више од пола милиона евра.

Могло би се рећи да власници свих 458 штедних партија имају велико поверење у банке са овдашњих простора, с обзиром на то да држава, у случају пропасти банке гарантује само за депозите до 50.000 евра.

Да раст штедње указује на све веће поверење грађана у домаћи финансијски систем, говори и чињеница да је тај раст остварен у условима ублажавања монетарних политика и Народне банке Србије и Европске централне банке, односно чак и у условима смањења каматних стопа", тврде у НБС.

Време када је трка за повољним каматама и добром зарадом на штедњи била на цени је прошло, јер су камате, нарочито за девизну штедњу, веома ниске. Међутим, када се посматра из угла великих улога, веће су и зараде. Тако практично, неко ко на штедњу да милион евра, на годишњем нивоу отприлике заради око 8.000 евра.

У банкама, како тврде, ипак је највише "малих" улога и то углавном до 500 евра.

Према званичним подацима Народне банке Србије, укупна штедња грађана у Србији износи више од 11 милијарди евра и већа је за око пет милијарди у односу на 2010. годину.

Динарска штедња исплативија од девизне

Број динарских штедних партија у категорији преко 10 милиона динара је крајем јануара ове године износио 623, а укупна вредност тих штедних улога износила је 15 милијарди динара. То значи да је просечна вредност штедног улога који припадају овој групи (преко 10 милиона динара) износила око 24 милиона динара.

НБС тврди да динарска и девизна штедња из месеца у месец достижу нове највише нивое. Ипак истичу да је штедња у динарима знатно исплативија од девизне, и то како у дугом, тако и у кратком року.

У највећем броју банака камата је иста и износи 0,2 одсто за орочене евре на годину дана до максималних 0,6 процената за орочене девизе на три године. С друге стране, камата на штедњу у динарима није опорезована и значајно је већа. Камата је 2,5 одсто за пола године, 3,6 одсто за орочење на годину дана и 5,5 одсто за орочење на пет година.

Народна банка Србије често подсећа и на важност штедње као извора финансирања привредног раста. Континуираном расту штедње током последњих седам година доприноси све бољи макроекономски амбијент и постигнута стабилност цена и девизног курса.

SKINI APLIKACIJU