ISPLATI LI SE VOĆARSTVO? Za hektar pod višnjom ili šljivom potrebno oko milion dinara
Ekonomija
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Tibor Kovač iz Novog Bečeja u blizini reke Tise lane je na površini od oko pet hektara podigao zasade višnje i šljive, ukupno oko 5.000. Prethodne generacije u porodici Kovač pretežno su se bavile ratarstvom, kao dominantnim vidom poljoprivredne proizvodnje, ali sticajem okolnosti bili su primorani da razmišljaju o promeni poljoprivredne grane.
Jedan od glavnih i najvećih razloga jesu žestoke suše koje pogađaju taj deo Banata, ali i zbog nemogućnosti da u suvom ratarenju u značajnoj meri utiču na rezultate prinosa, objašnjava sagovornik Agrokluba.
- Prepoznali smo voćarstvo kao jednu od mogućnosti gde bismo mogli da ostvarimo dobre rezultate. U razgovoru sa ljudima koji su u sličnom poslu, kao i sa stručnjacima, došli smo do zaključka da bi bilo pametno da se opredelimo za voćarstvo - kaže Kovač, prenosi portal Ekapija.
Tibor i njegova porodica su se odlučili za sorte koje se koriste u industrijskoj preradi i proizvodnji. Na oko tri hektara raste oblačinska višnja, dok su na nepuna dva hektara šljive sorte stenlej.
- Kada smo ušli u ovaj posao nismo išli grlom u jagode, već smo svaki korak isplanirali. Dobro smo se raspitali šta je to što mi možemo da proizvedemo, za šta je pogodna parcela koju posedujemo, kao i da procenimo naše kapacitete. Cilj nam je bio da kvalitetno uzgajamo voćke i da ih kvalitetno oberemo - pojašnjava domaćin.
Mašinsko održavanje voćnjaka
Porodica Kovač kaže da nije u mogućnosti da obezbedi ljudstvo koje je potrebno za uzgoj stonih sorti tih voćki, koje bi se morale ručno brati.
- Na površini od oko pet hektara to bi zahtevalo desetine, možda i stotine ljudi. Veći deo voćnjaka održavamo mašinski, atomizerima i malčerima. Takođe, plan nam je da kada jednog dana ovaj voćnjak stasa, berbu radimo isto mašinski, tresačem. Tu mašinu može da opsluži od šest do deset ljudi i da učinak bude zadovoljavajući, a sav posao na kraju bude isplativ - kaže Kovač.
U posao su pored Tibora, uključeni i njegov brat, supruga, roditelji, a želja mu je da to jednog dana preuzmu i njegova deca. S obzirom da su se prethodno bavili ratarstvom, imali su deo potrebne mehanizacije za pripremu zemljišta za voćnjak.
- Za posao sadnje smo dobili sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Prvo smo dobili pomoć za postavljanje ograde, koja je neophodna zbog zaštite od divljači jer zečevi i srne mogu da naprave ozbiljan problem u neograđenom mladom voćnjaku - kaže Tibor.
On dodaje da su od Pokrajine dobili i subvencije za postavljanje sistema za navodnjavanje, što je ujedno bio i jedan od pokretača da se opredele za ovaj vid proizvodnje jer će, nada se, osigurati prinos u sušnim i stresnim vremenima.
Na redu zimska zaštita bakrom
Voćnjak je u fazi mirovanja, a nedavno su izvađene sadnice koje se nisu primile. Takvih je oko 1%, odnosno pedesetak komada.
- Pripremamo se da zanovimo sadnice koje se nisu primile. Kada otpadne svo lišće uradićemo zimsko prskanje, odnosno zaštitu bakrom. I to je to za ovu godinu. Inače, prema našoj računici, hektar zasada košta oko milion dinara. Jabuka i zahtevniji zasadi su i skuplji. Nije sve u ratarstvu, moramo na kvalitetnije načine da angažujemo sve naše resurse i uposlimo ljude - zaključio je Kovač.
Njegov plan je da biljke u narednoj godini održi zdravim, kao i da nabavi mašinski tresač, koji će kaže osim za svoje potrebe, koristiti i uslužno. Takođe, nada se da će naći pouzdanog kupca, koji će znati da ceni trud i ulaganja, koja iziskuje ova proizvodnja.
SKINI APLIKACIJU
.png)
