HOĆE LI KORONA VIRUS UČVRSTITI ILI 'RASTURITI' EVROPSKU UNIJU?

Pandemije korona virusa zadala je globalnoj ekonomiji najjači udarac još od Drugog svetskog rata. I zemlje Evropske unije se grčevito bore sa posledicama ove pandemije. Posebno je teška situacija u Italiji I Španij, koje su I bile medju evropskim zemljama najteže pogodjene pandemijom korona virusa.

U cilju saniranja štete od ekonomskih posledica korona virusa, Evropska komisija već je odobrila državama članicama ogroman finansijski paket od čak 1.950 milijardi evra. Tako je nemačkoj odobreno blizu 1.000 milijadi evra, što predstavlja 51 odsto ukupno odobrene pomoći, Francuskoj 331 milijarda evra u ili 17 odsto, Italiji 302 milijarde evra (15,5 odsto) i Poljskoj 49 milijardi (2,5 odsto) dok su ostale zemlje dobile znato manje.   

U tom smislu, Evropska centralna banka već je u procesu otkupa 1.000 milijardi evra obveznica kako bi stabilizovala tržište, što predstavlja zaobilaženje tržišnih principa jer pojedine, već prezadužene zemlje, stiču privilegije kada ECB otkupljuje njihov dug.

Medjutim,  ni taj ogromni finansijski paket nije bio dovoljan da sanira ekonomsku štetu od korona virusa, I da spreči izvesnu recesiju, čak I kod najjačih ekonomija EU, poput Francuske I Nemačke, a kod pojedinih zemalja Unije I očekivani dvocifreni pad u 2020. Godini. Zato je počeo da raste pritisak najugroženijih zemalja da se odobri dodatni finansijski paket, koji bi bio zasnovan na obveznicama koje bi garantovale sve zemlje članice EU.

Zahtevi najugroženijih zemalja EU, pre svega onih sa juga, naišao je na otpor ekonomski snažnijih zemalja sa severa Evrope. Strasti u okviru Unije trebalo je da smiri zajednički predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona I nemačke kancelarke Angele Merkel, koji je uz izvesne korekcije kao svoj predlog predstavila Evropska komisija.

Predloženi fond Evropske komisije za pomoć sastoji se od 500 milijardi evra bespovratne pomoći za države i sektore koji su najteže pogođeni pandemijom, kao i 250 milijardi evra u vidu povoljnih kreditnih zajmova. Švedska je među prvima kritikovala ideju da dve trećine novca neće biti potrebno vratiti uz ocenu da je reč o lažnim podsticajima I naglom povećanju onoga što Švedska plaća EU. I Austrija se usprotivila ovom predlogu jer smatra da bi njegovo prihvatanje značilo da bi se doprinos Austrije EU povećao na skoro 2 odsto BDP-a, što je za njih neprihvatljivo. Mada je I zvanični Beč izrazio spremnost da se razgovara o eventualnim amandmanima na ovaj predlog.

Evropska komisija je takođe objavila i predlog dugoročnog budžeta EU (2021-2027) u iznosu 1.100 milijardi evra.

Ključni deo predloga je podizanje maksimalnog iznos doprinosa koji se može tražiti od zemalja članica za potrebe punjenja budžeta EU. U praksi važi dogovor da je ulaganje u zajednički budžet ispod gornje granice. U prethodnom budžetskom periodu granica je bila 1,0 odsto od BDP, a sada je 2,0 odsto.

Činjenica je da je Angela Merkel učinila veliki ustupak odlukom da prihvati plan emitovanja EU obveznica koje će se vraćati zajednički iz evropskog budžeta, a u otplati zajedničkog duga najviše će učestvovati Nemačka. To se tumači i kao pokušaj Berlina da spase evropske integracije.

Ovaj Predlog Evropske komisije o 750 milijardi evra vrednom paketu finansijske pomoći za ekonomski oporavak država EU od krize izazvane pandemijom korona virusa predstavlja ohrabrenje za zemlje južne Evrope, Italiju i Španiju pre svih, ali najpre treba definisati uslove i način isplate sredstava.

U isto vreme države tzv. „štedljive četvorke“ (Austrija, Švedska, Danska I Holandija), u najmanju ruku su I dalje skeptične prema ovom predlogu, a ovaj plan mora biti odobren jednoglasno od strane svih 27 članica EU.

Očekuju se teški pregovori, a konačna odluka trebalo bi da bude doneta na samitu lidera EU 19. juna u Briselu. Prema planu EK Italiji i Španiji sleduje najviše novca. Italija bi dobila 81 milijardu evra direktne pomoći i još 91 milijardu evra kredita, dok će Španija dobiti 77 milijardi evra pomoći i 63 milijardi evra kredita.

U središtu ovog pitanja je potreba da se pomogne Italiji kako njen već ogroman javni dug, za koga se procenjuje da bi mogao da premaši 150 odsto BDP u 2019., ne bi postao neodrživ. Jedan od glavnih primalaca pomoći biće I  Grčka, koja je najzaduženija država Evrope u odnosu na ekonomski rast, I čiji je javni dug preko 170 odsto njenog BDP. Prema predlogu, Grčka bi trebalo da dobije 33 milijarde evra iz fonda za oporavak. Ne treba posebno naglašavati da je EU odustala od jednog od svojih finansijskih principa da države članice ne smeju da imaju javni dug veći od 60 odsto svog BDP-a.  

Dosadašnja iskustva govore da su dogovori između Nemačke i Francuske, dve najmoćnije države EU koje su osovina čitavog koncepta ujedinjene Evrope, bili manje više konačni, ali ipak treba sačekati pristanak Austrije, Holandije, Danske, Švedske i još nekih zemalja sa severa i istoka EU. Nekoliko pitanja izaziva nelagodu kod država koje nisu oduševljene dogovorom Makrona i Merkel.

Takođe, ako fond oporavka bude ušao u okvir zajedničkog budžeta EU, strah istočnih zemalja da će u preraspodeli ostati bez dela novca mogao bi postati realan. Zatim, ako su pojedine članice EU bile fiskalno disciplinovane i ne preterano zadužene, one bi sada trebalo da uđu u zajedničko dugoročno zaduživanje, iako od njega neće imati proporcijalno jednako kao „najviše pogođene članice“, pre svih Italija i Španija.

Jedna od nepoznanica mogla bi biti i kako će se formirati kriterijum za najviše pogođene članice koje će dobijati grantove. Možda prema ukupnim troškovima zdravstvenog sistema, padu GDP, zvisnosti od turizma ili zbog gubitka budućih prihoda, ali bilo kako bilo očekuje se da će Italija dobiti najveću pomoć. Tome u prilog može ići i činjenica da je reč o zemlji koja je jedna od šest osnivača EU, pored toga što je na sve pobrojane načine teško pogođena krizom.

Evropska unija je tokom trajanja krize zbog pandemije korona virusa već jednom bila na ozbiljnom iskušenju, zbog činjenice da je ideja solidarnosti unutar EU bila potisnuta potrebom svake zemlje da pre svega zaštiti svoje stanovništvo I svoju ekonomiju. Na tu situaciju posebno je burno reagovala upravo Italija, u vreme kada je vodila tešku borbu sa pandemijom.

Sada je vidljiv problem da bogatije zemlje Unije sve manje imaju razumevanja da finansiraju ekonomske probleme onih manje razvijenih, ali I velikih zemalja članica EU, koje se godinama muče sa ekonomskim problemima (poput Italije, kao I poslednjih godina Grčke).

Stiče se utisak da je sve više političkih protivnika EU kao zajednice ,,transfera”, onih finansijskih, od onih bogatih I fiskalno odgovornijih ka onim nerazvijenim ili ekonomski problematičnim.

Masivno “štampanje para” možda će privremeno zakrpiti ogromne finansijske dubioze delimično izazvane I pandemijom korona virusa. Ali će dugovi, kad-tad, doći na naplatu. Pitanje je hoće li ih platiti sve zemlje EU solidarno, kao do sada, ili će pak morati da ih plate oni koji su ih I napravili.

Bregzit je već ozbiljno uzdrmao temelje EU. Korona virus preti da uruši EU zajednicu, posebno ukoliko bogate zemlje više ne budu htele da plaćaju tudje dugove. Ostaje pitanje hoće li Nemačka I Francuska uspeti da svojim autoritetom održe jedinstvo EU i proguraju još jedan “finansijski kompromis” ili će dezintegracioni procesi nastaviti da rastu ?  

(Piše: Z.O.P.)

SKINI APLIKACIJU