Na pitanje da li ih je povećanje cena primoralo da troše manje na osnovne prehrambene artikle, 20% ispitanika je odgovorilo sa "mnogo manje", 51% je odgovorilo sa "manje", dok je četvrtina izjavila da ima "male" promene u svojim potrošačkim navikama.
Samo 4 odsto ljudi kaže da se situacija za njih uopšte nije promenila. Većina primećuje da je promena u njihovim potrošačkim navikama nastala zbog toga što sada moraju da izdvajaju više za račune za energiju.
Skoro polovina ispitanika (47%) izjavila je da očekuje "tešku zimu", jer cene energije nastavljaju da rastu, dok je svaki peti rekao da možda "uopšte neće moći da plati račune za energiju u narednim mesecima".
"Grčka ekonomija i društvo, nakon godina štednje, suočavaju se sa novim talasom poskupljenja i revalorizacije osnovnih dobara, a stagnirajući prihodi ugrožavaju kupovnu moć mnogih domaćinstava i društvenih grupa", zaključuju autori istraživanja, a prenosi RT.
Konstatuju da se kriza troškova života u zemlji može rešiti samo intervencijom vlade, na primer, povećanjem minimalne zarade, smanjenjem akciza na energiju i hranu i uvođenjem poreza na višak profita energetskih kompanija prenosi Telegraf Biz
Grčka vlada već subvencioniše račune za energiju za svoje stanovnike, a ovu praksu je započela prošle godine. Prošlog meseca obećala je da će potrošiti skoro 2 milijarde evra na subvencionisanje rastućih računa za struju u septembru, pokrivajući do 100 odsto povećanja za najsiromašnija domaćinstva.
Međutim, analitičari kažu da subvencije možda neće biti dovoljne, s obzirom da je inflacija ostala blizu svog najvišeg nivoa u skoro tri decenije – zabeleženo je 11,4% prošlog meseca, dok su cene prirodnog gasa porasle za 261,3 odsto na godišnjem nivou. Troškovi struje su porasli za 38,5% , prema podacima Grčke statističke uprave (ELSTAT).