GDE SU I KAKO SE ARČE NAŠE PARE IZ BUDŽETA SRBIJO?! (9. deo) (NARAVOUČENIJE U 9 NASTAVAKA) Šta ne valja i kako može bolje.

(9. deo) Barijere i devet ključnih preporuka za bolji finansijski sistem Naša zemlja ima priliku da kroz jačanje odgovornog fiskalnog upravljanja, modernizaciju javne uprave i usvajanje međunarodnih standarda izgradi državu koja će biti otpornija, efikasnija i pravednija.

Imajući u vidu navedene činjenice i objašnjenja, u daljem tekstu su preporuke za poboljšanje sistema javnih finansija u narednih pet godina, sa mogućim rešenjima i procenjenim koristima za Srbiju i njene građane.

Pregled glavnih barijera sa posledicama i ključne preporuke

za poboljšanje sistema javnih finansija u narednih 5 godina (2026 –2030)

 Tabelarni pregled barijera u razvoju upravljanja javnim finansijama

Ključne preporuke:

1. Zakonodavni okvir

• Uskladiti pet ključnih zakona sa COFOG standardom.
• Usvojiti „funkcionalnu mapu države“ i uskladiti delokrug ministarstava.
• Reformisati Zakon o ministarstvima radi jasnih nadležnosti.

2. Katalog poslova državne uprave

• Definisati vrste poslova po funkcijama države, a ne po organima.
• Koristiti za kadrovsko planiranje i evaluaciju.

3. Programski budžet i odgovornost

• Povezati programe sa strategijama i budžetom, uvesti indikatore i koordinatore.
• Uspostaviti evaluaciju, sistem nagrađivanja i sankcija.

4. Organizaciona reforma ministarstava

• Smanjiti broj ministarstava (12–15), ukinuti ministre bez portfelja.
• Uvesti sektore za javne politike i strateške analize („mozak sistema“).

5. Digitalizacija i transparentnost

• Jedinstveni digitalni sistem za budžet i izveštavanje.
• Javni COFOG dašbord, građanski budžeti i medijska kampanja.

6. Kadrovsko planiranje i profesionalizacija

• Analiza broja službenika po funkcijama, ne po organima.
• Jačanje strategije upravljanja ljudskim resursima.
• Obavezne obuke za „stratešku elitu“.
• Zabrana ad hoc radnih mesta.
• Finansijska pismenost rukovodilaca – obavezne obuke i finansijski savetnici u institucijama.

7. Fiskalno upravljanje (čl. 27b Zakona o budžetskom sistemu)

• Jačanje kontrole u Skupštini.
• Procena međugeneracijskih efekata budžeta.
• Registar javne imovine i upravljanje rizicima.
• Ograničenje vanrednih rebalansa i jačanje srednjoročnih strategija.
• Javni COFOG dašbord i pristupačni izveštaji.

8. Nedovoljno korišćenje nalaza DRI.

• Obavezno razmatranje izveštaja u parlamentu i glasanje o zaključcima.
• Sankcije za nepostupanje po preporukama.
• Ključna korist: izveštaji DRI postaju obavezujući instrument reforme, a ne „mrtvo slovo na papiru“.

8.1. Uvesti zakonsku obavezu da se izveštaji DRI, Vlade i lokalnih organa razmatraju na sednicama parlamenta i da se glasa o zaključcima

8.2. Uvesti mehanizme sankcionisanja nepostupanja po preporukama DRI

Višestruke koristi:

1)      Jačanje upravljačke odgovornosti – Ministarstva, javna preduzeća i lokalne samouprave više ne bi mogla da ignorišu nalaze DRI; znali bi da će morati da polože račun u parlamentu i Vladi i bili bi primorani da postupaju po nalazima, što bi unapredilo kontrolu nad trošenjem javnih sredstava.

2)      Efikasnije korišćenje javnog novca i efikasnije planiranje i izvršenje budžeta – Smanjio bi se broj nepravilnosti, rasipanja i zloupotreba, jer bi se moralo postupati po preporukama DRI, a preporuke DRI bi postale instrument za unapređenje programskog budžeta i strateškog upravljanja.

3)      Smanjenje fiskalnih rizika – otklanjanje nepravilnosti u upravljanju finansijama sprečilo bi ponovljene gubitke i štete za budžet, a svaka uočena nepravilnost bila bi praćena obaveznim merama i rokovima za otklanjanje.

4)      Povećanje transparentnosti i poverenja javnosti – redovno razmatranje izveštaja u parlamentu učinilo bi proces javnim i proverljivim, jer bi javnost imala dokaz da postoji stvarna kontrola nad trošenjem budžetskih sredstava, a ne samo formalni izveštaji.

Podizanje kulture odgovornog upravljanja (GLAVNA KORIST) – uvođenje sankcija bilo bi jasan signal sa porukom da se odgovornost za javni novac ne može izbegavati, čime bi se jačala institucionalna disciplina i najvažnija korist bi bila, što bi uvođenje ove obaveze značilo da nalazi DRI postaju obavezujući instrument reforme, a ne samo „mrtvo slovo na papiru“. Ova mera bi izveštaje DRI izdigla na nivo obavezujućeg alata za reformu javnih finansija, a ne samo informativnog dokumenta. To bi unapredilo fiskalnu disciplinu i osiguralo da se javni novac koristi u interesu građana.

9. Finansijska pismenost rukovodilaca

• Uvesti obavezne programe obuke za sve nosioce upravljačke odgovornosti.
• Formirati mrežu finansijskih savetnika u institucijama.
• Korist: povećava se sposobnost rukovodilaca da racionalno upravljaju javnim resursima, smanjuju se greške i gubici.

Srbija ima priliku da kroz jačanje odgovornog fiskalnog upravljanja, modernizaciju javne uprave i usvajanje međunarodnih standarda izgradi državu koja će biti otpornija, efikasnija i pravednija. Poštovanje principa iz Zakona o budžetskom sistemu, kao i sprovođenje preporuka koje jačaju transparentnost i odgovornost, nisu samo tehnička pitanja — to su temelji poverenja između države i građana. Samo tako je moguće da javne finansije postanu alat razvoja, a ne izvor krize, i da Srbija osigura bolje blagostanje i za sadašnje i za buduće generacije.

 Avgusta 2025.godine

 Endnota

Formalno, prema Zakonu o budžetskom sistemu i principu pravičnosti iz člana 27b, Vlada je u obavezi da uzima u obzir uticaj fiskalne politike na blagostanje budućih generacija. U praksi, međutim, taj princip se često krši ili nedovoljno primenjuje. Dokazi za to su: visoki javni dug i česta zaduživanja koja prebacuju teret otplate na buduće generacije, nedovoljno ulaganje u dugoročni razvoj (obrazovanje, nauka, istraživanje, ekologija), dominacija kratkoročnih, populističkih mera koje nose politički profit sada, ali opterećuju budućnost.

SKINI APLIKACIJU