GDE SU I KAKO SE ARČE NAŠE PARE IZ BUDŽETA SRBIJO?! (4. deo) (NARAVOUČENIJE U 9 NASTAVAKA) Šta ne valja i kako može bolje.
Autor: Glas javnosti
(4. deo) Glavni aspekti za uspeh svake vlade Kroz budžet se vidi kako države planiraju budućnost, što je posebno važno za naše buduće generacije.
Danas države troše više vremena, pažnje i novca na merenje i procenu učinka u javnom sektoru nego ikada ranije. Za ovakvo postupanje ima više razloga, pri čemu je jedan možda najvažniji, a to je da se kroz budžet vidi kako države planiraju budućnost, što je posebno važno za buduće generacije.
Plan budućnosti države vidi se u fiskalnim principima i konceptu budžetskog sistema, a najopasniji koncept je koncept bez koncepta u kome ekonomija ide „kuda voda nosi“.
Budžet – ogledalo državnih prioriteta
Budžet je oznaka snage svake države i dobro uređeni sistemi javnih finansija su veoma zainteresovani da transparentno prikažu svoje prihode i rashode budžeta, kao i ostvarene rezultate, koji su postignuti upotrebom javnog – budžetskog novca. Zato je budžetiranje ključni planski proces za razvoj javnih politika, strateških višegodišnjih pravaca razvoja, i odgovornosti u bilo kojoj državi.
Svaka uspešna vlada u svetu ima tri osnovna zadatka
Zato, uspešnost svake vlade u svetu čine tri glavna segmenta:
1) Da održi fiskalnu disciplinu („koliko para, toliko muzike“)
2) Da izdvaja sredstava u skladu sa utvrđenim prioritetima vlade, jer ni u jednoj zemlji nema para za sve zahteve i potrebe.
3) Da promoviše i dokazuje efikasno pružanje usluga, tzv. učinkovitost upotrebe javnog novca (pravilo: vrednost za novac) ili svrsishodnost upotrebe dodeljenog budžeta.
Očuvanje integriteta budžetskog sistema – osnovni zadatak vlade svake države
Očuvanje integriteta budžetskog sistema države se u svetu veoma ceni i tome se poklanja velika pažnja jer je budžetski proces glavna arena u kojoj ukupan aparat vlade svake države prolazi kroz fundamentalne transformacije i polaže glavni ispit, kroz dva ključna zadatka: Prvi da se se ispune izazovi budućnosti (osigurati da se javnim sredstvima dobro planira, upravlja i ona efikasno koriste, da bi se dobio pozitivan uticaj na živote građana i ukupan boljitak društva) i drugi da se dobro - učinkovito upravlja budžetskim sredstvima – to je temelj moderne javne uprave, ako obezbeđuje: transparentnost, integritet, otvorenost, odnosno temelj za poverenje između država i njihovih građana, odgovornost i strateški pristup u planiranju i postizanju nacionalnih ciljeva svake države.
Poznati italijanski ministar finansija, Marco Minghetti je rekao: „Pokažite mi budžet, pa ću vam reći kakvu državu imate“.
Neuki ministri finansija “beže” nepotrebno od moćnog alata za planiranje (COFOG standarda) “ko đavo od krsta”
Međunarodni standard COFOG – prioritetni zahtev sistema budžetiranja – moćan alat za utvrđivanje cene koštanja države i svih njenih funkcija jer se primenom ove međunarodne jedinstvene klasifikacija funkcija države jasno realizuje strateško upravljanje rashodima za sve funkcije države, kako inače to rade države u svetu. To je zbir svih opisnih t.j. kvalitativnih) i finansijskih, odnosno kvantitativnih) brojčanih elemenata za izvršavanje funkcija države, jer izražava cenu koštanja države, što se svuda u svetu iskazuje na jedinstven način. Ujedinjene nacije su u tu svrhu usvojile jedinstvenu standardnu klasifikaciju svih funkcija države, koje su grupisane u deset kategorija (oblasti) po funkcijama tzv. COFOG klasifikacija funkcija države, a koje su označene u svim zemljama jedinstvenim nazivima, definicijama, istovetnim opisima sadržaja i rednim brojevima od 1 do 10. Tih deset oblasti su u potpunosti definisane i obuhvataju sve što jedna država treba, po tim definicijama da radi, i to: 1.Opšti javni poslovi i usluge; 2. Odbrana; 3. Javni red i bezbednost (MUP, sudstvo i zatvori); 4. Ekonomski poslovi; 5. Zaštita životne sredine; 6. Poslovi stanovanja i zajednice; 7. Zdravstvo; 8. Rekreacija, kultura i vere; 9. Obrazovanje i 10. Socijalna zaštita. Ovih deset oblasti se dalje detaljnije definišu i opisuju u okviru 69 grupa, odnosno još detaljnije u okviru 109 klasa, sa jedinstvenim oznakama. Sve države koje imaju dobro uređene budžetske sisteme primenjuju ovu standardnu klasifikaciju funkcija države i dalje razvijaju i unapređuju sisteme upravljanja javnim finansijama i izrađuju međunarodno uporedive izveštaje o ceni koštanja svake državne funkcije, za svoju javnost, regulatore, nezavisnu reviziju i spoljne potrebe u komunikacijama sa drugim državama.
Višegodišnje planiranje okvira budžetske potrošnje u EU se radi unapred za 7 godina
Višegodišnje planiranje okvira budžetske potrošnje usmerenog ka učinku i rezultatima je u EU, počev od 2021. godine, produženo sa 3 na, period od najmanje 7 godina, a u Srbiji je na period od najmanje 3 godine. Ono što je veoma povoljno u ovakvoj višegodišnjoj orijentaciji planiranja je da se planiranje razvoja svih funkcija države vrši po odgovarajućim programima za svaku funkciju, koji su usmereni ka učinku i povezani sa obimom resursa i budžeta, što je velika prednost za budžetske korisnike, jer se učinak, naročito kod većih projekata i programa, ostvaruje u dužem vremenskom planskom period po fazama, s tim što se očekuje da se dobro upravljanje učinkom stalno poboljšava i tako pozitivno utiče na ukupno poslovanje korisnika odobrenih budžetskih sredstava, a i funkcije kojoj pripada taj budžetski korisnik.
Budžet na veresiju - Namet budućoj nerođenoj deci
Formalno, prema Zakonu o budžetskom sistemu i principu pravičnosti iz člana 27b, Vlada je u obavezi da uzima u obzir uticaj fiskalne politike na blagostanje budućih generacija. U praksi, međutim, taj princip se često krši ili nedovoljno primenjuje. Zbog toga je neophodno obavezno uvođenje zakonske međugeneracijske odgovornosti u fiskalnoj politici sa obaveznim sankcijama. Dokazi za to su: visoki javni dug i česta zaduživanja koja prebacuju teret otplate na buduće generacije, nedovoljno ulaganje u dugoročni razvoj (obrazovanje, nauka, istraživanje, ekologija), dominacija kratkoročnih, populističkih mera koje nose politički profit sada, ali opterećuju budućnost.
Neuki rukovodioci vole da upravljaju novcem, a ne učinkom (rezultatom)
Obaveza izrade višegodišnjih strateških planskih dokumenata i upravljanje učinkom je suština integralnog pristupa upravljanju učinkom budžetskih sredstava u svakoj državi. Obaveza je bez izuzetaka da, pre odobravanja obima budžeta za bilo koju funkciju države bude izrađen strateški dokument – strategija (gde su iskazane javne politike – strateški višegodišnji pravci razvoja u jednoj oblasti), zatim prateći operativni dokument strateški plan – akcioni plan u kome treba da se vidi šta se radi, u kom periodu, ko su nosioci aktivnosti, koliko i kojih resursa treba i da se izvrši planiranje obima budžeta prema tim ključnim podacima i činjenicama za sve resurse koji će biti upotrebljeni za realizaciju ciljeva iz strategije i akcionog plana.
Tajna uspeha u rukovođenju tuđim novcem – realno planiranje potrebnih resursa i praćenje učinka
Tajna uspeha realizacije strateških dokumenata u svetu nije u budžetu – cifarskim iznosima, već u ulaznim elementima za budžet – realnom planiranju resursa, iskazivanju ključnih činjenica i informacija o tim resursima i očekivanom učinku, što omogućava i računski opredeljuje realan budžet, na osnovu dobrih ulaznih podataka, a koji na kraju izračunavaju mašine (kompjuteri). U tom smislu, budžet više nije najvažniji dokument, već prethodni ulazni elementi za njegovo određivanje, a to su: strateško (višegodišnje) planiranje, postavljanje mernih ciljeva (šta se želi postići) i ključni podaci i činjenice o resursima, kako se do tog cilja može stići. Samo neuki i neobavešteni učesnici budžetskog procesa, bez finansijske pismenosti, često kažu: „samo nam dajte pare i onda ćemo sve da rešimo“, a to su obično prvorazredni budžetski rizici odobravanja javnog novca, bez prethodno sprovedenog propisanog strateško planskog procesa i odgovarajućeg programiranja očekivanog rezultata (učinka) za novac koji se traži iz budžeta.
Nedovoljno uključivanje građana u plansko – budžetski process
Posebna mana sadašnje prakse u realizaciji plansko – budžetskog sistema je krajnje formalizovan pristup ka javnosti i građanima u pogledu sprovođenja principa trasparentnosti, ne samo kada su u pitanju izveštavanja o učinkovitosti utrošenog budžeta i ostavrenih rezultata, već i u pogledu planiranja prioriteta za koje se odobravaju budžetska sredstva.Nema stvarnih, odnosno suštinskih javnih rasprava u ključnim fazama planiranja prioriteta za budžetiranje na svim nivoima (od Republike do lokalne samouprave).Iako budžet pripada svima, odluke o prioritetnim potrebama i dalje se donose iza zatvorenih vrata, često i uz političke uticaje, a za te odluke građani saznaju tek kada su usvojene od strane Vlade u predlogu budžeta i kada je za njih kasno da reaguju.
Politika jača od ekonomije
Jedan od najkompleksnijih poslova u javnim finansijama svake zemlje je raspored ograničenih budžetskih sredstava po prioritetnim potrebama građana – poreskih obveznika te zemlje. Za to su potrebna visoko stručna znanja i timski rad, a posebno analitičke sposobnosti kojima se, sa velikom pouzdanošću može utvrditi da li je opravdano ulaganje javnog novca u predloženi zahtev (prioritet) i koja korist će biti obezbeđena za društvo ili zahtev treba odbiti kao beskoristan. Sa druge strane, analiza svakog zahteva podrazumeva i poštovanje veoma strogih budžetskih propisa koji zahtevaju prethodno obavezno utvrđivanje pravnog osnova za budžetiranje, za bilo koji zahtev – prioritet za koji se traže sredstva. Pravni osnov se utvrđuje proverom funkcije države koju taj zahtev ostvaruje i koja je korist za građane, ako se on uvrsti u budžet za finansiranje. Međutim, često i tamo gde postoje takve stručne analize, one često ostaju u fijokama, dok se odluke o trošenju budžeta donose prema partijskim interesima, a ne interesima građana koji pune budžet.Na taj način se, umesto dugoročnih razvojnih ciljeva, finansijski planovi, odnosno budžeti pretvaraju u predizborne programe.
Budžet u magli
Iako građani formalno imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac koji kroz poreze uplaćuju u budžet, dostupni podaci o tome su dosta nerazumljivi i nepristupačni. Umesto jasnih informacija o ključnim činjenicama koje građane interesuju, građani i dalje dobijaju vrlo složene i nečitljive, najčešće finansijske (brojčane) izveštaje koje mogu da razumeju samo stručnjaci za finansije i budžet.Nedostaje jasan i razumljiv izveštaj o učinkovitosti (koristi) koju je proizveo uloženi novac iz budžeta za društvo I građane.
Ekspertski tim uradio analizu stanja i dao rešenja u 9 nastavaka za potrebe SABORA VOLJA NARODA i stručnoj javnosti Srbije na znanje.
Sutra nastavak, 5. DEO pod naslovom “IZBEĆI ZAMKE: VAŽNOST BUDŽETSKOG PLANIRANJA”
SKINI APLIKACIJU
