FAO: Cene hrane porasle na najviši nivo u poslednje dve godine
Autor: Glas javnosti
Cene hrane porasle su u aprilu na najviši nivo u poslednje dve godine, vođene značajnim povećanjem cena mesa, mleka i mlečnih proizvoda, saopštila je u petak agencija UN za hranu FAO.
Indeks cena osnovne korpe hrane FAO-a u aprilu je u proseku iznosio 128,3 poena, što je jedan odsto više nego u martu. Njegova vrednost je najviša od aprila 2023. godine, prema podacima agencije UN za poljoprivredu.
Najoštriji rast cena mesa dogodio se u aprilu, za 3,2 procenta u odnosu na mart, prvenstveno odražavajući skok cena svinjetine.
Mlečni proizvodi su takođe značajno poskupeli, za 2,4 procenta, a puter je dostigao najvišu cenu otkako je FAO počela da objavljuje podatke zbog pada zaliha u Evropi.
Nasuprot tome, cene žitarica su takođe porasle, za 1,2 procenta u odnosu na mart. Pšenica je poskupela samo neznatno, budući da je smanjena ponuda iz Rusije i jača potražnja pod uticajem slabijeg dolara, pre svega u odnosu na evro, neutralisana povećanom neizvesnošću u trgovini i ekonomiji uopšte.
Cene kukuruza su porasle zbog sezonski nižih zaliha u SAD i kretanja deviznog kursa. Biljna ulja su pojeftinila za 2,3 procenta u odnosu na mart zbog povećane proizvodnje u zemljama jugoistočne Azije. Cene suncokretovog ulja ostale su na martovskom nivou.
U poređenju sa aprilom prošle godine, biljna ulja su i dalje skuplja za 20,7 odsto.
Cene šećera pale su za 3,5 odsto u aprilu u poređenju sa martom, pod uticajem neizvesnih izgleda za globalnu ekonomiju i mogućeg uticaja bilo kakvih negativnih dešavanja na potražnju za šećerom u prehrambenoj industriji, najvećem potrošaču.
FAO smanjio procene svetske proizvodnje
U posebnom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištu žitarica, FAO je neznatno smanjio svoju procenu svetske proizvodnje žitarica u 2024. godini na 4,848 milijardi tona, jer je žetva kukuruza bila slabija nego što su pokazivali prethodni proračuni.
U 2025. godini proizvodnja pšenice trebalo bi da ostane na prošlogodišnjem nivou i da iznosi oko 795 miliona tona, jer bi rekordna proizvodnja u Aziji trebalo da bude nadoknađena slabijim žetvama u Zapadnoj Evropi i na Bliskom istoku zbog loših padavina. Žetva bi takođe mogla biti slabija u SAD zbog suše, napominje FAO.
Proizvodnja pirinča trebalo bi da bude u sezoni 2024/2025. da dostigne 543,6 miliona tona, što je najviši nivo otkako je agencija UN počela da objavljuje podatke.
Svetska potrošnja žitarica trebalo bi da dostigne vrhunac u sezoni 2024/2025. dostići 2,87 milijardi tona i biti jedan procenat veći nego u sezoni 2023/2024, vođen povećanom upotrebom kukuruza u stočnoj hrani u Kini i Rusiji. Na kraju tekuće sezone u julu, svetske zalihe žitarica biće 1,9 odsto niže nego na početku, pavši na 868,2 miliona tona, procenjuje FAO, napominjući da brojke i dalje ukazuju na solidne zalihe.
Globalna trgovina žitaricama će se smanjiti za 6,8 odsto u tekućoj sezoni, na 478,6 miliona tona, što je najniži nivo od sezone 2019/2020, izračunala je agencija, zbog smanjene potražnje u Kini. Očekuje se da će međunarodna trgovina pirinčem porasti za 1,2 procenta na 60,4 miliona tona, što je novi rekord otkako je agencija počela da objavljuje podatke.
Glas javnosti /B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
