EVROPA JE U RECESIJI: Kako će se to odraziti na OSTATAK SVETA?

Ekonomisti tvrde da je recesija blaga i da je šira evropska ekonomija uspela da izbegne ozbiljnu krizu, ali su ipak zabrinuti od posledica prelivanja na Sjedinjene Države i globalnu ekonomiju.

Spora potrošnja i uporna inflacija gurnuli su Evropu u recesiju, što znači da će privredni rast ove godine verovatno biti slab.

Ekonomisti tvrde da je recesija blaga i da je šira evropska ekonomija uspela da izbegne ozbiljnu krizu, ali su ipak zabrinuti od posledica prelivanja na Sjedinjene Države i globalnu ekonomiju.

Ako Evropa kine, pitaju se ekonomisti, da li je moguće da će se SAD prehladiti? Odgovor, kažu za Si-En-En ekonomisti Banke Federalnih rezervi Njujorka Ozge Akinči i Paolo Pesenti, više liči na „kada se Evropa prehladi, ostatak sveta kija“.

Šta se dešava? 20 zemalja koje koriste evro palo je u recesiju na početku godine, pošto je visoka inflacija obeshrabrila potrošnju, a vlade su stegle kaiš. To znači da i evrozona i cela EU sada zaostaju za američkom ekonomijom.

U prva tri meseca ove godine, privredna proizvodnja u evrozoni opala je za 0,1 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, nakon pada iste veličine u poslednjem kvartalu 2022.

U međuvremenu, BDP preko Atlantika je porastao 0,3 odsto u prvom kvartalu nakon povećanja od 0,6 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ali, upozoravaju stručnjaci, stvari možda neće potrajati. Akinči i Pesenti su nedavno ispitali da li su ekonomske krize u Evropi uticale na Sjedinjene Države u poslednjih trideset godina. Odgovor je, kako su izvestili, „(umereno) da“.

Ekonomska situacija u Evropi može da utiče na SAD na više načina: Postoje trgovinske veze, jer Amerikanci koriste robu i usluge uvezene iz Evrope i proizvode robu i usluge izvezene u inostranstvo.

Prekogranični finansijski tokovi, kada američke banke i preduzeća daju pozajmice Evropljanima i evropskim finansijskim institucijama, takođe mogu biti prekinuti. Devizni kursevi takođe utiču na inflaciju u SAD, a globalni šokovi poverenja mogu imati uticaja.

Primera radi, kada je 2012. Evropa pala u dužničku krizu, Federalne rezerve su u izveštaju sa sastanka navele da „visok nivo neizvesnosti u vezi sa evropskom fiskalnom i bankarskom krizom i izgledima za američku fiskalnu i regulatornu politiku utiče na poverenje, ograničavajući na taj način potrošnju domaćinstava i preduzeća“.

„Među ovim rizicima istaknuto je moguće intenziviranje napetosti u zoni evra, sa potencijalnim prelivanjem na američka finansijska tržišta i institucije, a time i na širu američku ekonomiju“, dodali su tada američki zvaničnici.

Evropa sada, piše Si-En-En, nije ni blizu krize takvih razmera. Ali, izvršni direktor „Goldman Saksa“ Dejvid Solomon upozorava da, iako je američka ekonomija bila otporna, turbulentna vremena stižu.

„Mislim da smo u neizvesnom trenutku“, rekao je Solomon o trenutnim ekonomskim izgledima. „Mislim da je to period da budete malo oprezni.“

Solomon je za Si-En-Bi-Si prognozirao da bi američka ekonomija mogla da se nađe u okruženju „koje možda nije recesija, ali bi se sigurno osećalo kao recesija“. To bi značilo izbegavanje „teškog prizemljenja“, ali i dalje mučenje kroz „slab rast i upornu inflaciju“.

U međuvremenu, podaci Biroa za statistiku rada pokazali su da je inflacija u SAD usporila u maju, što je izazvalo nade da će Federalne rezerve pauzirati sa podizanjem kamatnih stopa kasnije ove sedmice.

Cene su porasle 4 odsto u poređenju sa godinom ranije, što je najmanji rast u 12 meseci od marta 2021. i poboljšanje u odnosu na 4,9 odsto u aprilu.

Međutim bazna inflacija koja isključuje promenljive kategorije, kao što su hrana i energenti, ne posustaje. To povećava rizik da neki osnovni izvori inflacije postaju trajna karakteristika američke ekonomije.

Podaci o inflaciji dolaze samo dan pre nego što Fed treba da donese odluku o tome da li će povećati kamatne stope ili će pauzirati i dalje proceniti ekonomske uslove.

Nekoliko kreatora politike, uključujući predsedavajućeg Džeroma Pauela, nagovestilo je da su voljni da preskoče povećanje kamatnih stopa na sastanku od 13. do 14. juna, ali da bi ostavili otvorena vrata za buduće pooštravanje ako bude potrebno.

Ekonomisti se generalno slažu da će centralna banka ostaviti stope nepromenjene u sredu, ali će sledeći izveštaj CPI koji treba da bude u julu igrati ključnu ulogu u određivanju šta će Fed uraditi na sastanku tog meseca.

Glas javnosti