EVO KOLIKO TAČNO UGLJA SMO UVEZLI: Srbija udvostručila uvoz uglja iz BiH

Naime, za osam meseci ove godine izvezeno je uglja za 109.352.528 KM, dok je za osam meseci prošle godine iz Bosne i Hercegovine izvezeno uglja u visini 54.026.344 KM.

Direkcija za indirektno oporezivanje BiH iznela je Nezavisnim novinama podatke koji pokazuju da je od 109.352.528 KM izvezenog uglja u Srbiju otišlo 107.056.525 KM.

Kao što se vidi iz ovih podataka, skoro sav izvoz uglja iz Bosne i Hercegovine išao je u Srbiju, a može se zaključiti da su velike potrebe Srbije dovele do znatno većeg izvoza ovih sirovina.

Za osam meseci u Hrvatsku je otišlo uglja u visini 1.537.777 KM, dok je zanemarljivo malo izvezeno u Severnu Makedoniju, Francusku, Mađarsku, Slovačku, Crnu Goru, Albaniju, Austriju, Italiju i Nemačku.

Almir Bečarević, stručnjak za energetiku i ministar u Vladi Kantona Sarajevo, kaže za Nezavisne novine da je opšte poznato da su potrebe Srbije za ugljem prilično velike.

- Rudnici rade ono što bi svaki menadžer uradio. Ovako veliki izvoz je dobra stvar jer je očigledno da rudari, ali i uprava rudnika, rade dobar posao. Prihodi su veliki i to je takođe dobro Međutim, sa druge strane, videćemo da li će zbog toga biti problema za lokalno stanovništvo kao prošle godine. Znamo da je prošle godine izvoz uglja bio duplo veći, a da je pre grejne sezone za veliki broj stanovnika bilo problematično kako doći do uglja - rekao je Bečarević.

Ekonomista Igor Gavran smatra da od toga zavisi da li je ovako veliki izvoz uglja dobar za Bosnu i Hercegovinu.

- Ako bi se obezbedile dovoljne zalihe za potrebe Bosne i Hercegovine, cene bi bile visoke, a reč je samo o uglju koji se ne može koristiti za proizvodnju električne energije u domaćim termoelektranama, onda bi se ovaj izvoz mogao pozdraviti kao dobar biznis i priliv novca u našu ekonomiju. Međutim, ako je u pitanju činjenica da su u Srbiji ranije počeli da se spremaju za zimu i svoje zalihe stvarali po nižim cenama, a da će domaći kupci sada biti suočeni ili sa nestašicom ili sa višim cenama, onda su ovi ukupni rezultati dosta loši za Bosnu i Hercegovinu - kaže Gavran.

On dodaje da je opšte poznato da je izvoz ruda i osnovnih sirovina iz bilo koje zemlje najgore rešenje, jer je zarada uvek manja nego ako te sirovine upotrebite u proizvodnji i preradi, a zatim izvezete gotov proizvod.

"Ipak, ako je reč o uglju čija je jedina namena ogrev, onda je pre svega važno obezbediti domaće tržište po povoljnijim cenama, a viškove izvoziti po višim cenama, balansirajući tako javni interes i interes građana i kompanija", objasnio je Gavran.


Glas javnosti/ E01S