Ekonomske mere za borbu protiv korona krize u SAD su bile loše koncipirane

Nobelovac i poznati ekonomisti Džozef  E. Stiglic izjavio je da nije nimalo iznenađen  poslednjim demonstracijama širom Amerike, jer je to posleedica dugo prikrivenih problema.

 U intervjuu za novac.hr, Stiglic je naglasio da na SAD gleda kao na „lonac na laganoj vatri, spreman da proključa u bilo kojem trenutku“ i za koji se ne može predvideti kada će proključati.

Stiglic je nekadašnji savetnik američkog predsjednika Bila Klintona, i smatra se jednim od najznačajnijih svetskih autoriteta u polju makroekonomije, posebno u pitanjima vezanim za raspodelu bogatstva.

Govoreći o posledicama epidemije korona virusa na svetsku ekonomiju, Stiglic naglašava da će one biti veoma velike.

On je dodao da se trenutno u SAD-u vodi debata, kao i u drugim zemljama, hoće li ekonomski oporavak biti u obliku slova V,  i koliko dugo će on trajati. Kada je u martu krenuto „shutdown“ , postojalo je očekivanje da ćemo se brzo oporaviti, otprilike kao da smo ekonomiju i društvo smjestili u bolnicu na deset tjedana u nadi da će se oporaviti i da ćemo se vratiti na staro. Tada se mislilo da će se sve oporaviti do 1. juna.

Stiglic naglašava da je poenta u tome što će ekonomiji SAD-a biti potrebna kontinuirana pomoć vlade. S obzirom na veličinu, ta pomoć mora biti dobro kreirana. Problem je u tome što su, uprkos ogromnoj finansijskoj pomoći američke vlade, koja iznosi 2.700 milijardi dolara, mere bile loše dizajnirane i to je razlog zašto SAD ima veću stopu nezaposlenosti nego druge napredne zemlje, ističe Stiglic. .

On ističe da je deo problema bio loš dizajn mjera i loše sprovođenje tih mera. Puno je novca otišlo ljudima kojima nije bio potreban. Na kraju krajeva, vlada odbija da se obaveže da će da  omogući sredstva dokle god su potrebna, što znači da će biti puno neizvesnosti. Čak i kako se bliži kraj zatvaranja (lockdown), ljudi će biti jako oprezni i takvo oprezno ponašanje uticaće na niže nivoe ulaganja, potrošnje, mnoge kompanije će otići u stečaj, a postojaće i manjak finansiranja. Sve to znači da će oporavak biti jako slab, naglašava Stiglic.

On smatra da je potrebno je da se vlada obaveže na dobro ciljani, sveobuhvatan program koji će pokušati povezati ljude s poslovima, koji omogućuje pristup sredstvima onima kojima su najpotrebnija, a ne najbogatijim korporacijama. Ukoliko se to uradi, može se obezbediti blaži pad ekonomije SAD-a, ističe Stiglic.

On ističe da se ne može izbeći snažan pad, ali on može biti manje težak, nego što bi inače bio.

 NAFTNI KARTEL PRODUŽIO OGRANIČENJE U PROIZVODNJI NAFTE

 Organizacija država zemalja velikih proizvodjača nafte OPEK +   produžila je sporazum o ograničenoj proizvodnji nafte za mesec dana, odnosno do kraja jula. Prema sporazumu oni će od 1. jula poštovati smanjenje dnevne proizvodnje nafte za 9,6 miliona barela. To je za 0,1 milion barela manje nego u maju i junu, jer Meksiko još nije prihvatio  produženje sporazuma.

Uoči sastanka sporazumne strane osigurale su dogovor sa Irakom i Nigerijom, koje su prekoračile svoje kvote, prenose svetski mediji. Ministri zemalja OPEk + složili su se da zadrže postojeći sporazum o smanjenju proizvodnje kojim je predviđena za 9,7 miliona barela manja dnevna produkcija. Jedino Meksiko nije pristao da se odrekne svojih 100.000 barela dnevno. Bilo je predloga da proizvodnja u julu bude umanjena za dodatnih 2,0 miliona barela dnevno, ali to nije prihvaćeno.

Sporazumom je precizirano da će odluka o smanjenju proizvodnje biti validna pod uslovom da zemlje koje nisu bile u stanju da ispune obaveze u maju i junu „poštuju princip nadoknade“.  Mediji prenose informacije da je na sastanku bilo i o tome da će prilagođavanje proizvodnje biti neophodno i u avgustu i septembru.

 Prema podacima specijalizovanih portala, globalna dnevna proizvodnja smanjena je za oko 8,6 miliona barela u maju, što pokazuje da se sporazum poštuje 89 odsto. Da bi se ispunilo stoprocentno poštovanje potrebno je prestati sa proizvodnjom preostalih 1,1 milion barela dnevno.  

 Zemlje izvoznice nafte procenjuju gubitke od pandemije i jeftine nafte. Medjutim, činjenica je da je odluka o ograničavanju proizvodnje nafte, ali I postepeno otvaranje svetske ekonomije posle slabljenja pandemije korona virusa, doprinelo povećanoj tražnji I podiglo cene nafte na nivou od oko 40 dolara po barelu. Podsetimo, cena američke WTI (West Texas Intermediate) dostigla je 20. aprila negativnu vrednost, prvi put u istoriji trgovanja, kada je u jednom danu izgubila više od 300 odsto vrednosti i na kraju završila na negativnih – 37,63 dolara za barel.

 Procene govore I da je  u maju potražnja za naftom uvećana za 20 odsto u odnosu na april. Analitičari nagoveštavaju da bi u julu, zavisno od razvoja pandemije korona virusa, potražnja mogla da skoči za dodatnih 40 i više odsto.

 Analitičari ocenjuju da Saudijska Arabija, najveći proizvođač u OPEK, i Rusija moraju da uravnoteže povećanje cena nafte kako bi zadovoljile svoje budžetske potrebe, ali tako da cena ne poraste više od 50 dolara za barel, jer ne žele da stimulišu povećanje američke proizvodnje nafte iz škriljaca.

 U svakom slučaju, ovakva odluka naftnog kartela nagoveštava da bi cene nafte na svetskom tržištu u narednom period bile stabilne, ili čak I išle na gore, u zavisnosti od brzine oporavka svetske ekonomije od korona krize, I povećanja tražnje za naftom.

SKINI APLIKACIJU