EKONOMIJA I RAT: Najveći teret podneće RASTUĆE EKONOMIJE U EVROPI I AZIJI

Rat protiv Ukrajine i sankcije protiv Rusije pogađaju ekonomiju širom planete, a očekuje se da će rastuća i tržišta zemalja u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji ponijeti najveći teret, navodi se u Ekonomskom izveštaju Svjetske banke za region, koji je danas objavljen.

Ekonomska aktivnost regiona opašće za 4,1 odsto ove godine, u odnosu na predratnu projekciju rasta od tri odsto, kako ekonomski šokovi rata pojačavaju i dalje prisutne uticaje pandemije virusa korona. Ovo bi bio drugi ekonomski pad za dvije godine i dostruko veći od pada izazvanog pandemijom tokom 2020. godine, navodi se u saopštenju.

SA TRŽIŠTA NAFTE DOBRE VESTI, CENA BARELA PADA: Koliko košta gorivo u Srbiji

Iz Svetske banke ističu da rat pojačava rastuću zabrinutost u pogledu oštrog globalnog ekonomskog usporavanja, rastuće inflacije i duga, kao i skoka siromaštva, prenosi Blic.

Ekonomski uticaj se prostire kroz različite kanale, uključujući robna i finansijska tržišta, trgovinske i migracione veze i negativan uticaj na povjerenje.

Rat, takođe, teško pogađa rastuće i zemlje u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji, regionu koji je već bio na pragu ekonomskog usporavanja ove godine zbog i dalje prisutnih efekata pandemije. Pored Rusije i Ukrajine, očekuje se da ove godine i Bjelorusija, Kirgistan, Moldavija i Tadžikistan uđu u recesiju, dok su projekcije rasta smanjene za sve ekonomije zbog prelijevanja efekata rata, slabijeg rasta od očekivanog u evro zoni i berzanskih, trgovinskih i finansijskih šokova.

UVOZ STRUJE KO SVETOG PETRA KAJGANA! Srbija potrošila osam puta više novca nego prošle godine

Region uvozi oko 40 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine, a zemlje centralne Azije i južnog Kavkaza uvoze oko 75 odsto ili više. Rusija je, takođe, glavna izvozna destinacija za mnoge zemlje, dok doznake iz Rusije čine blizu 30 odsto BDP-a u nekim zemljama centralne Azije /Kirgistan, Tadžikistan/.

Duboka humanitarna kriza podstaknuta ratom jedan je od najsnažnijih efekata inicijalnog globalnog šoka i vjerovatno će ostati jedna od najtrajnijih zaostavština konflikta, ocjenjuje Svjetska banka, piše Blic.

Ratom podstaknut skok globalnih cijena nafte takođe ističe potrebu za energetskom bezbjednošću kroz veće snabdijevanje energijom iz obnovljivih izvora i brže projektovanje i primjenu obimnih mjera energetske efikasnosti.

SKINI APLIKACIJU