EFEKTIVA NE VERUJE PORESKOJ UPRAVI: Kakvi su pravi rezultati bojkota trgovinskih lanaca
Autor: Glas javnosti
Prošlo je nešto više od dva meseca od prvog jednodnevnog bojkota trgovinskih lanaca u Srbiji zbog visokih cena. Nakon toga su postepeno bojkotom targetirani pojedinačni trgovci, a iako nema zvaničnih rezultata o njegovom uspehu, pojedini efekti su vidljivi.
Prošlo je nešto više od dva meseca od prvog jednodnevnog bojkota trgovinskih lanaca u Srbiji zbog visokih cena. Nakon toga su postepeno bojkotom targetirani pojedinačni trgovci, a iako nema zvaničnih rezultata o njegovom uspehu, pojedini efekti su vidljivi.
Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozvalo je građane da 31. januara bojkotuju pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji – Delez (Maxi i Shop&Go), Merkator (Idea i Roda), DIS, Univerexport i Lidl.
Trenutno je, tokom celog aprila, na redu bojkot samo jednog lanca i to Maksija, objavila je Efektiva.
Akcija bojkota u početku je naišla na dobar odziv kod potrošača, a bojkot je doneo značajan pad prometa kod pomenutih trgovinskih lanaca.
Prema podacima Poreske uprave Srbije, tokom 31. januara, broj izdatih fiskalnih računa bio je za oko četvrtinu manji u odnosu na dan pre, a ostvaren je i pad prometa od 32 odsto.
Nakon tog jednodnevnog bojkota, Efektiva je, zajedno sa udruženjima Prosperitet iz Novog Sada i Republičkom unijom potrošača iz Beograda, uputila novi poziv na bojkot istih trgovinskih lanaca, ali u trajanju od pet dana, odnosno u periodu od 10. do 14. februara.
Razlog za ovaj petodnevni bojkot bio je, kako su objasnili tada, izostanak reakcije trgovinskih lanaca na prethodni bojkot, a u nekim slučajevima čak i povećanje cena.
Za ovaj petodnevni bojkot nije bilo zvaničnih podataka o prometu, međutim, procene Efektive bile su da je prihod trgovinskih lanaca tokom ovog perioda bio manji za 25 do 30 odsto u odnosu na nedelju pre.
Ipak, iz Efektive su objavili na Instagramu da su posle dužeg potraživanja dobili podatke od Poreske uprave.
„Nakon dve nedelje dobacivanja mejlovima i našeg traženja da nam se dostave finansijski rezultati bojkota pet trgovinskih lanaca, koji se dogodio u periodu od 10. do 14. februara, dobili smo od Poreske uprave podatke, koji su u najmanju ruku čudni“, naveli su.
Kada se uporede prihodi i broj izdatih računa, u nedelji bojkota, sa istih pet radnih dana u nedelji pre bojkota, ispada da bojkota nije ni bilo, ukazali su iz Efektive.
„Dostavljeni podaci Poreske uprave kažu da je pad prihoda iznosio samo četiri odsto, a da je za isti procenat pao i broj izdatih računa. Ono što je zanimljivo, na dan bojkota upozorenja 31. januara, isti ovi trgovci, imali su ukupan promet od 911 miliona dinara, dok je u ovoj nedelji bojkota, prosečan dnevni prihod bio 1,25 milijarde dinara. U nedelji pre, prosečan dnevni prihod je bio 1,30 milijardi dinara“, naveli su oni.
Iz Efektive veruju da Poreska uprava nije dostavila prave podatke.
„Da li je Poreskoj upravi bilo potrebno dve nedelje da našteluje podatke ili potrošačima ne smetaju visoke cene, onako kako su im smetale 31. januara, zaključite sami… Što se nas tiče, apsolutno ne verujemo u dostavljene podatke i više ih nećemo ni tražiti“, poručili su oni.
Podatke za pojedinačne bojkote koji su trajali po nedelju dana za svaki trgovinski lanac, Danas je tražio od Poreske uprave, ali do objave ovog teksta odgovor nismo dobili.
Predsednik Efektive Dejan Gavrilović za Danas ističe da bi se, prema određenim potezima trgovinskih lanaca i prema onome što može da se vidi u njihovim objektima, reklo da je bojkot imao nekog efekta.
„To svakako nije onaj efekat koji svi priželjkujemo i očekujemo da, recimo, cene svega padnu za 30 ili 50 odsto, ali ono što se vidi je da su cene pojedine robe, odnosno dela asortimana i redovne cene snižene u odnosu na neki prethodni period“, navodi on.
Kao primer toga, Gavrilović navodi čokoladu Milka od 300 grama, koja je, kako podseća, pre dva meseca koštala oko 900 ili 1.000 dinara, a sada joj je redovna cena oko 600 dinara u prodavnicama.
„Ima još proizvoda čija je redovna cena pala, ali ima i onih čija je redovna cena porasla, poput kafe. Međutim, tu je krivac spoljni uticaj, zbog rasta cena kafe na globalnom tržištu“, pojašnjava on.
Gavrilović naglašava da je sada primetan i mnogo veći deo asortimana koji je obuhvaćen akcijama i da su te akcije nešto veće nego što su bile ranije.
„Sada na akcijama mogu da se kupe proizvodi jeftinije nego pre. Na primer neki toalet papir koji je bio 500 dinara, a na akciji 250, sada može da se kupi za 230 dinara ili supa koja je bila na akciji za 100 dinara, sada može da se kupi za 60“, navodi naš sagovornik.
Što se tiče potrošača, Gavrilović smatra da je veliki deo njih trajno promenio navike.
„Našli su alternativu, kupuju na drugim mestima – na pijaci, kod drugih prodavaca, manjih trgovinskih lanaca, kod Rusa, kod manje poznatih, a jeftinijih trgovinskih lanaca, direktno kod dobavljača… na taj način štede svoj novac. To je možda i najveći benefit cele ove priče, što ljudi trajno menjaju svoj način razmišljanja i percepciju oko tih cena. To pronalaženje alternativa utiče na prihod trgovaca“, naglašava on.
Kada je reč o konkretnim podacima o rezultatima bojkota, Gavrilović podseća da su dobili podatke za jednodnevni i za petodnevni bojkot.
„Da nije bilo pada prometa, ne bi DIS, Univereksport i Maksi otpuštali omladince, ne bi prekidali ugovore za održavanje objekata, ne bi smanjivali plate, ne bi ih zaposleni napuštali… Sigurno je da pad prometa postoji i da se nešto dešava, možda ne brzinom kako bi svi očekivali, ali ovo i nije bitka koja može da se dobije u jednom danu, nego borba koja će trajati neko vreme i gde će oni postepeno smanjivati cene“, kaže on.
O odluci da se Maksi bojkotuje tokom celog aprila, Gavrilović navodi da taj trgovinski lanac ima najveći pojedinačni udeo na tržištu.
„Takođe, Maksi ima najveći broj objekata, najveći broj zaposlenih, imao je najveći promet i najveći profit su ostvarili. Imaju najveću pregovaračku moć prema dobavljačima, jer su najveći kupac robe i imaju najveću trgovačku maržu prema bilansima. To su sve stvari koje kažu da ako uspemo da nateramo Maksi da snizi cene, ostali će to da prate“, smatra on.
Gavrilović podseća da je bojkot i dalje aktuelan, ako je moguće, za svih pet trgovinskih lanaca, ali da je fokus na Maksiju ovih mesec dana.
„Ako Maksi ‘nateramo’ da snizi cene, logično je da će ljudi početi da kupuju kod njih, a svi ostali će onda morati to isto da urade, jer će inače izgubiti mušterije“, zaključuje on.
Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača za Danas objašnjava da je ta Unija od početka bojkota zastupala stav o opravdanosti bojkota onih trgovinskih lanaca protiv kojih je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) još u oktobru 2024. godine pokrenula postupak povrede konkurencije zbog dogovaranja cena.
„Međutim, nismo za pojedinačno targetiranje trgovaca, jer to otvara niz drugih pitanja“, navodi ona.
Za pojedinačni bojkot je, prema njenim rečima, potrebno sprovesti anketu među potrošačima.
„Zatim na osnovu dobijenih i statistički obrađenih rezultata o stavu potrošača preduzimati eventualne akcije“, navodi Perinčić.
Ona podseća da je Unija podržala bojkot četiri trgovinska lanca sa ciljem dodatnog pritiska, jer i pored pokrenutog postupka od strane KZK nisu menjali tržišno ponašanje.
„A znamo da postupak Komisije, koja je Zaključkom o pokretanju postupka, između ostalog, konstatovala da su cene kod posmatranih subjekata bile identične i pored različitih nabavnih cena, dugo traje“, ukazuje Perinčić.
Glas javnosti/D01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
