DVE SRBIJE: Neko crnči, a neko igra igrice i lakira nokte na poslu - šta mislite ko ima veću platu?

Iako, većina građana smatra da su dobra veza, rođačka i prijateljska poznanstva i dalje najbolja odskočna daska za napredovanje u karijeri i dobro plaćen posao, bez obzira na to da li radite kod privatnika ili u "državnoj firmi",  Srbija se sve dublje suočava sa novom podelom - na one koji rade u privatnom i one koji rade u javnom sektoru.

Manje plate, mnogo više odgovornosti i posla, neplaćeni prekovremeni rad, otkazi posle bolovanja ili odlaska na trudničko, sankcionisanje za svaku grešku, prijava na minimalac, realnost su zaposlenih u privatnom sektoru. Dolazak na posao kada stigneš, redovne zarade, maksimalno korišćenje bolovanja i dnevnica, ali i nešto bolje plate za srpske uslove, svakodnevica su većine zaposlenih u javnom sektrou, uz izuzetke, pre svega, zaposlenih u zdravstvu i prosveti.

Prosečna zarada u javnim preduzećima u prvom delu ove godine iznosila je 72.383 RSD, u javnom sektoru 66.936 RSD, u sektoru opšte države 65.194, dok je u privatnom sektoru iznosila 55.787 RSD.  Ukoliko se uzmu u obzir i oni zaposleni koji ne jedu meso, prava istina jeste da radnici u privatnom sekoru zarade u proseku tek oko 300 evra, a često i manje. Zarade su u javnom sektoru u proseku za 20 odsto veće nego u privatnom sektoru.

Drugim rečima, ako ste zaposleni u javnom sektoru možete da nastavite da igrate igirce i očekujete nepromenjenu ili čak i višu zaradu, a ako, kojim slučajem radite kod privatnika, budite srećni ako nastavite da radite i to za nižu platu.

Kod privatnika manje plate, na "državnim jaslama" isto

Zarade u javnom sektoru ostaće nepromenjene u drugom delu ove godine, dok će zarade u privatnom sektoru imati blagi pad, predviđanja su najnovijeg Kvartalnog monitora, biltena koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Pad zarada u privatnom sektoru biće prvenstveno posledica toga što je znatan deo zaposlenih tokom drugog kvartala primao samo minimalac.

- U drugom delu godine  očekujemo da će zarade u privatnom sektoru uglavnom vratiti na pretkrizni nivo, jer će se prilagođavanje na tržištu rada većim delom ostvariti kroz smanjenje zaposlenosti, a manjim delom kroz smanjenje zarada - optimistični su analitičari.

 Na nivou cele godine zarade u Srbiji će verovatno imati realni rast, iako će BDP i produktivnost rada opasti. Posledica toga biće dalji rast jediničnih troškova rada i pogoršanje konkurentnosti privrede Srbije na međunarodnom tržištu.

Drugi očekivani rezultat na tržištu rada u ovoj godine je dodatno povećanje razlike između zarada u javnom  i privatnom sektoru.

Rad kod privatnika... pic.twitter.com/FDfb7NFnQg

— Danijela♒️♏️ (@Lela_1974) February 20, 2020

Prosečna plata od 900 evra za pet godina?

Prosečne nominalne neto zarade u prvom kvartali 2020. su iznosile 59.251 RSD, nominalno su veće za 10,3 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, a realni rast iznosi 8,3 procenata.

Srpski zvaničnici, ipak, smatraju da je vrhunskim stručnjacima i dalje primamljiviji posao u privatnom sektoru.

- Neću se složiti da je posao u javnom sektoru danas u Srbiji primamljiviji nego posao u privatnom sektoru. Mi imamo izuzetno velike izazove da zadržimo kvalitetne ljude u javnom sektoru, zato što imaju i bolje prilike i bolja primanja u privatnom sektoru. I to je dobro i to je pokazatelj ozdravljenja naše ekonomije - smatra još aktuelna premijerka Srbije Ana Brnabić.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku s druge strane podseća da je od 2011-2012. javni sektor imao zarade veće od privatnog za 20 do 25 odsto, ali i upozorava da te zarade idu ka tome da će razlika između dva sektora biti oko 32 do 33 odsto.

-  To naravno nije dobro, jer to pokazuje da je obrtna moć privrede i da je njen potencijal za rast mali. Taj spori rast zarada, zapravo, pokazuje da ako mi projektujemo stvari na neki duži period, pet deset petnaest godina, onda je  realna zarada od 500 evra u privredi - u ovom trenutku dostižna tek za deset ili više godina - kaže on.

S druge strane, aktuelni ministar finansija Siniša Mali tvrdi da prosečna plata od preko 900 evra i penzija od preko 400 evra do 2025. godine kako je navedeno u programu Srbija 2025. apsolutno i sa aktelnom krizom dostižna.

 Na opaske ekonomista da bi bilo mnogo produktivnije i svrsishodnije povećati neoporezivi deo zarade i smanjiti namete na rad nego deliti novac javnom sektoru, još nema ozbiljnog odgovora.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU