DRŽAVNA ZEMLJA U VLASNIŠTVU MALOLETNIKA! Senićevi sinovi od šest i devet godina pozajmili milione svojoj firmi

Sinovi Aleksandra Senića, sadašnjeg funkcionera SNS, a nekadašnjeg poslanika DS i SDS, dečaci od šest i devet godina, vlasnici su firmi „Pure fruit” (Čisto voće) i „Cherries and quinces” (Trešnje i dunje).

Ove firme su za poslednje tri godine povećale kapital za oko 50 miliona dinara, iako sve vreme poslovanja nisu prihodovale ni polovinu ovog iznosa, piše Pištaljka. Kako otkriva ovaj portal, maloletni sinovi postali su i vlasnici državne zemlje.

Mada novac nisu zaradile, firme su uvećale svoj kapital tako što su Senićev otac (suvlasnik u „Pure fruit“ sa deset odsto) i Senićevi maloletni sinovi (vlasnici 90 odsto „Pure fruit” i 100 odsto „Cherries and quinces”) dali pozajmice svojim firmama koje su potom pretvorili u kapital, piše Pištaljka.

Portal navodi da je ovakva finansijska akrobatika dozvoljena zakonom, samo je nejasno odakle potiče novac za pozajmicu kad firme posluju sa gubicima, a pogotovo odakle milioni maloletnoj deci Aleksandra Senića. Prema pisanju portala, i Senićeva jedanestogodišnja ćerka takođe je vlasnica firme koja se zove „Project ability” i koja takođe posluje sa gubicima, ali do sada nije beležila pozajmice vlasnika.

Senić, koji je sada visoki funkcioner Srpske napredne stranke, u koju je „preleteo“ iz Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića – za šta je nagrađen i mestom direktora sektora u „Koridorima Srbije“ – za zastupnika svoje dece u svim njihovim firmama ovlastio je partijskog kolegu Bojana Miletića, koji je, kao i on, član opštinskog veća opštine Rača, navodi Pištaljka.

Osim što imaju zajedničke poslove u firmama Senićeve dece, Senić i Miletić zajedno iznajmljuju i državnu zemlju u Rači, što je problematično sa stanovišta sukoba interesa, na šta je u svom izveštaju o poslovanju opštine Rača ukazao i državni revizor, dodaje se u tekstu.

GDE JE NOVAC PREPORUČEN ZA ULAGANJE U EPS?! Prepolovljeni milionski iznosi za nove kapacitete, a dugovi za uvoz struje samo rastu

Naime, maloletni sinovi i otac Aleksandra Senića, pod nejasnim okolnostima postali su vlasnici parcela u opštini Rača koje su bile u državnom vlasništvu i koje je država izdavala pod zakup, a reč je o tri njive u državnom vlasništvu koje su prešle u posed firmi „Pure fruit” i „Cherries and quinces”, piše pomenuti portal. 

Kako prenosi portal, na problematično učešće Senića i Miletića u zakupu državne zemlje nedavno je ukazao i državni revizor navodeći u svom izveštaju da ova dvojica članova opštinskog veća imaju čak 26 ugovora o zakupu državnih parcela – Senić 23, a Miletić tri. Senić je, posle upozorenja revizora, otkazao zakup devetnaest parcela, pa sada zakupljuje četiri, među kojima je i ona čiji je suvlasnik, zajedno sa državom, njegov otac, navodi Pištaljka.

Revizor je, kako prenosi portal, ustanovio nepravilnosti i u postupku komasacije na teritoriji opštine Rača, na šta su ranije ukazivali žitelji dva sela koji su tvrdili da je lokalno rukovodstvo na nezakonit način oduzimalo državnu zemlju.

Kako se navodi, firma „Cherries and quinces” u vlasništvu je dvojice sinova Aleksandra Senića od 2018. godine. U aprilu prošle godine firma je dokapitalizovana za skoro skoro pet miliona dinara. U odluci o povećanju osnovnog kapitala ove firme navodi se da je osnov za povećanje konverzija potraživanja, dodaje se u tekstu. Naime, vlasnici firme – dva deteta – prvo su pozajmila milione firmi da bi zatim ta pozajmica odlukom bila pretvorena u kapital firme, navodi Pištaljka, i dodaje da je firma od osnivanja u gubitku, a pre dve godine je počela da beleži značajnije prihode. Paralelno su joj porasli i troškovi – pa svaku godinu od osnivanja firma završava minusom, navodi se u tekstu.

U drugoj firmi – „Pure fruit” – zabeležen je značajno veći rast kapitala, iako ta firma od osnivanja skoro pa i nije imala prihode - naime, ukupno je prihodovala 287.000 dinara i to sve 2020. godine, navdoi Pištaljka. Gledajući bilanse, firma u 2019. godini nije bila aktivna jer nije imala nikakve prihode, ali je zato te godine Slobodan Senić, otac visokog funkcionera SNS-a, uneo nekoliko njiva u kapital firme, ali i značajan novčani kapital, opet pretvaranjem u kapital, navodi se u tekstu. Tako firma koju je 2019. godine osnovao otac Aleksandra Senića sa 1.000 dinara osnovnog kapitala sada ima preko 40 miliona dinara novčanog kapitala i skoro tri miliona dinara nenovčanog kapitala iako praktično nije radila – jer nije imala prihode, dodaje Pištaljka.

OVE OPŠTINE IMAJU ZARADU IZNAD 100.000 DINARA! Evo gde su u Srbiji najveće, a gde NAJMANJE PLATE

U martu ove godine maloletni sinovi Aleksandra Senića postali su vlasnici ove firme, pa sada svaki od njih poseduje po 45 odsto udela, a preostalih 10 odsto i dalje pripada Slobodanu Seniću, a direktor ove firme je Dušan Senić, brat visokog funkcionera vladajuće stranke, navodi Pištaljka, podsećajući da su obe firme postale vlasnici državnih njiva.

Aleksandar Senić nije jedini funkcioner koji imovinu pripisuje maloletnoj deci. Pištaljka je pisala i objavila dokumenta da je i ministar finansija Siniša Mali imao nekoliko štednih računa koji su se vodili na njegovu decu.

Kako su državne parcele prešle u vlasništvo maloletne dece?

Parcele čiji su vlasnici Senićevi sinovi i otac, Ministarstvo poljoprivrede i opština Rača su 2019. godine oglasili za davanje pod zakup, da bi dve godine kasnije podaci iz katastra nepokretnosti pokazali da je država suvlasnik tek dela jedne od tri sporne parcele. Naime, kako piše Pištaljka, jedna parcela je u vlasništvu firme „Pure fruit”, druga je u posedu „Cherries and quinces”, a vlasništvo nad trećom dele Slobodan Senić, otac opštinskog funkcionera, firma „Cherries and quinces” i država.

Zakupac državnog dela ove treće parcele takođe su Senići, tačnije Aleksandar Senić, dodaje se u tekstu.

Kako su državne parcele prešle u vlasništvo sinova i oca funkcionera vladajuće stranke, u opštini nisu mogli da objasne novinarima Pištaljke. Šef odseka za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda, izvršilac za poslove poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i razvoj sela u opštini Rača Dragana Prokić rekla je za ovaj portal da ne zna zbog čega su parcele koje su pre dve i po godine oglašene kao državne sada u privatnom vlasništvu i objasnila da spisak državnih njiva u Rači ne kreira ona, već podatke dobija putem aplikacija od Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede. Navela je da ona tokom konkursa za davanje u zakup zemljišta obavlja samo tehničke poslove, ali da celim procesom rukovodi uprava Ministarstva poljoprivrede.

Ni v.d. načelnika opštinske uprave Goran Maksović nije mogao da razjasni ovu situaciju. U odgovoru na pitanja Pištaljke koji je poslao putem mejla, Maksović je, piše ovaj portal, napisao da „predmetne parcele nikada nisu bile u svojini i državini opštine Rača, da istima opština nije raspolagala ni upravljala” i uputio nas da informacije zatražimo u katastru. U odgovoru nam je takođe dostavio i dva rešenja o tri sporne parcele koja svedoče da su one bile konfiskovane posle Drugog svetskog rata, a da su 1997. godine vraćene u privatno vlasništvo.

ZAKASNELI RAČUNI, IZVRŠITELJI NA VRATIMA! Koliko je potrebno da ne platite svoje obaveze a da vam se ovo ne desi

Kako su se ove parcele 2019. godine opet našle na spisku državne zemlje Pištaljka nije uspela da sazna jer Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede nije odgovorila na pitanja, a u katastru su objasnili da za genezu vlasništva novinari moraju da podnesu zahtev i plate pripadajuću taksu.

Meštani sela Sepci i susednog sela Saranovo prošle godine su izašli u javnost sa optužbama da je lokalno rukovodstvo na nezakonit način oduzelo više parcela tako što nisu pozivali naslednike na ostavinsku raspravu, pa je zemljište prešlo u vlasništvo države. Takođe meštani su se tada pobunili i protiv najavljene komasacije, pa je postupak zaustavljen.

Komasacija u Rači bila i predmet DRI

Komasacija je bila i predmet kontrole Državne revizorske institucije (DRI) koja je pre manje od mesec dana objavila izveštaj o reviziji poslovanja opštine Rača. Revizori su utvrdili da odluke o komasaciji nisu bile u skladu sa zakonom jer su donete „bez saglasnosti vlasnika i drugih nosilaca prava na najmanje 51% površine područja predviđenog za komasaciju”. Ove odluke donela je Skupština opštine Rača na predlog opštinskog veća, navodi se u revizorskom izveštaju. Član opštinskog veća i tada je bio Aleksandar Senić, podseća Pištaljka.

DRI je takođe utvrdila da su dvojica članova opštinskog veća u 2020. godini uzimala u zakup državno poljoprivredno zemljište posredstvom čak 26 ugovora. DRI je poslala pismo rukovodstvu opštine o nedostacima u poslovanju među kojima je i davanje poljoprivrednog zemljišta u zakup, da bi opština u novembru obavestila da je jedan od zakupaca raskinuo 19 ugovora. Ostalih sedam i dalje je na snazi, a uvidom u registar Uprave za poljoprivredno zemljište jasno je da četiri njive u zakupu drži Aleksandar Senić, a tri drugi član veća Bojan Miletić, navodi Pištaljka.

Ko je Aleksandar Senić

Aleksandar Senić je od 2012. do 2014. godine bio narodni poslanik Demokratske stranke. Pošto je Boris Tadić 2014. napustio DS, Senić je pristupio njegovoj Socijaldemokratskoj stranci i ponovo je izabran za poslanika. Dve godine kasnije, napustio je Tadićevu stranku i sa celim opštinskim odborom prešao u SNS. Potom je bez konkursa postavljen za direktora Sektora za upravljanje izgradnjom u „Koridorima Srbije“, navodi Pištaljka.

BOŽOVIĆ PROTERAN, A PRIMA AMBASADORSKU PLATU OD 4.400 evra?! Sedi u Beogradu i tvituje predstavljajući se kao "njegova ekselencija"

Izveštaj DRI potvrdio ranije pisanje Pištaljke

Državna revizorska institucija utvrdila je i da je opština Rača nepropisno trošila novac na gorivo za službene automobile jer tokom prethodne dve godine nije vodila evidenciju o putnim nalozima. Pištaljka je ranije pisala da su opštinski funkcioneri sa jednim službenim automobilom u 2019. prosečno dnevno prelazili po 200 kilometara. Kada su od nadležnih iz opštine tražili da im dostave putne naloge, oni su odbili pravdajući se kontrolom DRI.

Revizori su takođe ustanovili da je opštinska uprava tokom 2019. i 2020. godine potrošila 102,95 miliona dinara kršeći Zakon o javnim nabavkama, propisujući diskriminatorne uslove i sprovodeći tendere mimo plana javnih nabavki, a skoro devet miliona dinara potrošili su bez sprovođenja postupka javnih nabavki i zaposlenima isplatili najmanje 1,06 miliona dinara više od propisanog iznosa, navodi Pištaljka.

BONUS VIDEO: OPASAN INTERVJU DOKTORA ŽUJOVIĆA: DRŽAVA NAM SE RUŠI! (VIDEO)

SKINI APLIKACIJU