Држава у Комерцијалну банку уложила 360 милиона евра, а продала је за 380

Сада кад је Комерцијална банка продата Новој Љубљанској банци и кад је коначно познато да је за удео од 83,23 одсто држава успела да добије 387 милиона евра, јасно је да је то мршав посао за државу. Не због постигнуте цене, јер стручњаци кажу да је то на нивоу продаје других банака у региону, већ зато што треба имати у виду трошкове које је држава имала пре ове трансакције, а то је исплата страних

Подсећања ради, деоничарима, а то су били Европска банака за обнову и развој, ИФЦ – Међународна финансијска корпорација, немачки и шведски фонд, држава је у другој половини прошле године исплатила око 260 милиона евра. На то се обавезала такозваном пут опцијом, још уговорима из 2006. и 2009. године, у случају да закључно са 2015. годином банка не буде приватизована или да се не постигне задовољавајућа цена. Странци су у поменутом периоду докапитализовали банку са 190 милиона евра, што значи да су на том послу зарадили готово 70 милиона.

Нису само странци докапитализовали банку, јер је и држава 2012. уложила додатних 100 милиона евра како би остала највећи појединачни власник, с уделом од 42 одсто. Дакле, на расходној страни држава је оквирно имала трошак од око 360 милиона евра.

Ненад Гујаничић, брокер „Моментум секјуритиза”, каже да је Комерцијална банка продата за 77 одсто књиговодствене вредности, што је у распону продавања банака у региону у последњих неколико година. Истина, било је и неколико изузетака, када је цена ишла до књиговодствене вредности.

– С обзиром на то да Комерцијална банка има велики удео на домаћем тржишту, ова цена би свакако била виша да банка нема баласт прошлости. Акционарима дугује више од 66 милиона евра дивиденди, које се морају исплатити, а нема ни баш сјајну репутацију с обзиром на велику количину лоших кредита које је акумулирала током кризе и дуго скривала у билансима. Тачно је да са аспекта финансија држава није превише сјајно прошла, узевши у обзир откуп акција од страних финансијских институција дефинисан уговором, али је у овом моменту поступила рационално и логично с обзиром на историјат улоге државе у управљању банкама. Чак и да је држава у минусу, ово је добра одлука јер ће се приватизацијом Комерцијалне банке предупредити нови губици, које би поново сносили порески обвезници – сматра Гујаничић.

Економиста Драгован Милићевић каже да очигледно није могла да буде постигнута боља цена. Колико год да се сада говори о њеном профиту на годишњем нивоу од седамдесетак милиона евра, не треба заборавити да је била оптерећена проблематичним пласманима, разним аферама, лошим државним управљањем и да јој је то свукло цену наниже. Треба узети у обзир и какво је финансијско тржиште у Србији, на којем нема повећања пласмана.

– Нису се Словенци, односно Американци инвеститори сигурно прерачунали. Није ово више време као оно кад је Мишковић продао Делта банку за 380 милиона евра. Тада су се банке продавале по вишим ценама. А што се тиче тога да је држава имала трошак од 360 милиона евра да би на крају добила 387 милиона, ја ту не видим економски резон. Мислим да није требало баш сада да је продају, али су вероватно морали – каже Милићевић.

Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду, каже да сама чињеница да је постигнуто само 77 одсто књиговодствене цене показује да није тренутак за продају банке, поготово ако се има у виду да је лане, након чишћења биланса, имала профит од 70 милиона евра и ако се узме у обзир претпостављена добит у овој и наредним годинама.

– Аргумент за продају по којем ће се добијени новац користити за замену старих, скупљих задужења и за финансирање инвестиција не стоји, јер је тренутно на међународном тржишту поплава јефтиног новца и можемо лако да се задужимо по повољнијим каматама него раније. Поготово сада, када смо близу инвестиционог рејтинга – каже Ђукић.

Према купопродајној цени за 83,23 одсто акција, цела банка вреди 465 милиона евра, међутим НЛБ није обавезна да распише тендер за обавезан откуп акција од мањинских акционара Комерцијалне. Сем тога, додељена, али још неисплаћена добит из прошлих финансијских година биће исплаћена пре затварања трансакције. Постојећи акционари такође ће добити дивиденду у износу од 50 одсто нето прихода у 2019. години, до максимално 38 милиона евра пре затварања трансакције.

Куповином Комерцијалне банке НЛБ група добија највећу страну филијалу, више од 770.000 активних клијената физичких лица и највећу продајну мрежу у земљи, са 203 експозитуре уз постојеће НЛБ-ове експозитуре. Додатно – и филијале у БиХ и Црној Гори.

SKINI APLIKACIJU