DRAMATIČNA UPOZORENJA SINDIKATA! Korona osiromašila radnike, poguban uticaj pandemije na psihu i mentalno zdravlje (FOTO)
Autor: Glas javnosti
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović je za Glas javnosti izjavio da je korona negativno uticala na materijalni položaj i psihičko zdravlje zaposlenih, pri čemu je pandemija samo ubrzala ove negativne trendove koji su prisutni već više godina, a neke je i produbila
U vezi pitanja Glasa javnosti o nedavno održanom Okruglom stolu u organizaciji SSSS na temu "Uticaj pandemije na zaposlene u Republici Srbiji"- i njegovim zaključcima, Orbović je predočio da je na osnovu podataka zvanične statistike i statistike Evrostata na ovom skupu pokazano da je ,,stanje u privredi i materijalni položaj zaposlenih u Srbiji u značajnoj meri različit od onoga koji se skoro svakodnevno iznosi u javnosti”.
NE PROPUSTITE
Tako, na primer, tačno je da je pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prošloj godini u Srbiji iznosio jedan procenat, ili kako političari vole da kažu ,,imali smo najviši rast BDP-a tako što smo imali najniži pad”, istakao je Orbović. Ali, dodao je on, tačno je i to, što se, uglavnom, u javnosti ne iznosi, da su pojedine države koje su imale značajan pad BDP-a, neke čak i dvocifren, imale veći BDP od Srbije. Crna Gora je, recimo, imala pad BDP-a od 15,2 procenta, a imala je veći BDP po stanovniku od Srbije, dok je, na primer, Hrvatska, koja je imala pad BDP-a od oko 9 odsto imala veći BDP po stanovniku od Srbije i to za oko 84 odsto. Na ovom okruglom stolu predočeni su i rezultati Studije koji pokazuju da je pandemija uticala i na pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) U Srbiji za jedan procenat, rast budžetskog deficita za 8,1 odsto, kao i na rast javnog duga na 57,4 procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Zaraza virusom korona-19 uticala je značajno i na stanje na tržištu rada, zarade, dohodovne nejednakosti i na siromaštvo, dok je trend rasta nesigurnih oblika zapošlјavanja, koji je započeo prethodnih godina, nastavlјen i u 2020, ukazuje se u Studiji čiji je autor stručna grupa Saveza, navodi se na zvaničnoj internet stranici SSSS.
Orbović je predočio da su sa ovog skupa kao najznačajnije teme proistekla pitanja: zarade, dohodovne nejednakosti, siromaštva, nepovoljnih demografskih kretanja, sve većeg odliva mlade i obrazovane radne snage u inostranstvo i mnoga druga. Da u praksi zaživi da minimalna zarada ne bude niža od visine minimalne potrošačke korpe i da se uvede progresivno oporezivanje.
Odgovarajući na pitanje Glasa o tome šta bi naša država i njeni organi konkretno trebalo da urade kako bi se materijalni i socijalni položaj radnika u Srbiji poboljšao, Orbović je naglasio da je neophodno da minimalna zarada ne bude niža od visine minimalne potrošačke korpe, što je već i usaglašeno na nivou Socijalno ekonomskog saveza (SES) Srbije, ali da to, međutim, u praksi nije zaživelo.
Orbović je ukazao da su, takođe, neophodne i odgovarajuće izmene u poreskoj politici, kao što je, na primer, uvođenje progresivnog oporezivanja, kao i u socijalnoj politici, kako bi se smanjila veoma izražena dohodovna nejednakost i siromaštvo.
Na pitanje Glasa javnosti – da li je Sindikat Srbije za uvođenje obaveznih zdravstvenih pregleda, poput sistematskih, na koje bi poslodavci bili u obavezi da pošalju radnike,naročito one koji imaju postkovid posledice, kako fizičke i mentalne, a koje sve zajedno utiču i na produktivnost u njihovom radu, Ljubisav Orbović je naglasio da Sindikat podržava uvođenje preventivnih pregleda. Smatramo, takođe, dodao je on, a što je iskazano i na okruglom stolu, da je neophodno reafirmisati ulogu Medicine rada u zdravstvenim ustanovama primarne zdravstvene zaštite.
Odgovarajući na naše pitanje o tome šta planira SSSS da uradi po pitanju ostvarivanja većih prava zaposlenih, u svakom segmentu njihovog rada, Orbović je istakao da će sindikat nastojati da kroz instituciju Socijalno ekonomskog saveta, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, postigne donošenje odgovarajućih rešenja radi poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih i bivših zaposlenih. Odnosno, dodao je on, Sindikat ima uvek, kao način i sredstvo za postizanje određenih ciljeva, na raspolaganju klasične oblike sindikalne akcije, a to su štrajkovi i protesti.
U najgorem položaju su neformalno zaposleni
U studiji je prikazano kako je aktuelna kriza uticala na ekonomski položaj radnika u Srbiji, a posebno i na psihičko zdravlje zaposlenih.
Prema rečima šefa stručnog tima dr Rajka Kosanovića, koji je na čelu Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja SSSS, u najnepovolјnijem položaju bili su neformalno zaposleni, zaposleni u mikro preduzećima, zaposleni u sektorima saobraćaja i skladištenja, zatim u uslugama smeštaja i ishrane, kao i kod zaposlenih kod poslodavaca u privatnom sektoru.
Na kraju prošle godine bilo je 43.500 više zaposlenih, ali je primetno zapošljavanje sve većeg broja radnika samo na osnovu ugovora o delu, zatim ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a u najlošijem položaju su bili neformalno zaposleni, koji rade bez ikakvog ugovora o radu, ukazuje SSSS. Prema poslednjim podacima, dodao je Kosanović, više od trećine zaposlenih radi nesigurne poslove, dok je broj radnika koji obavljaju poslove od kuće porastao sa oko četiri procenta pre pandemije na više od 12 odsto u toku krize, ali da radno zakonodavstvo nije pratilo tu tendenciju.
Pandemija je negativno uticala i na psihičko zdravlje radnika u Srbiji
Kosanović je ukazao i da je oko 30 odsto ispitanika izjavilo da je pandemija negativno uticala na njihovo psihičko zdravlje, a među njima je najveći procenat žena i zaposlenih starosti između 35 i 50 godina. Na to je, kako je istaknuto na konferenciji, uticalo i to što se pored fizičke distance, koja je bila neophodna, kao propratna pojava pojavila i socijalna distanca, što je dovelo do toga da ljudi postanu otuđeni od svojih porodica, prijatelja, kolega..
U vezi zdravstvenih posledica na zaposlene, tokom pandemije, predsednik SSSS Ljubisav Orbović je naglasio da su kao glavne odlike pandemije kod radnika uočeni - strah od gubitka radnih mesta, pad ekonomije i oštrija društvena i ekonomska raslojavanja. On je dodao da smo, ipak, kao društvo uspeli da se vrlo brzo organizujemo, posebno zdravstveni sistem, dok je vlast uspela da obezbedi pomoć privredi i vakcine za sve naše, ali i za građane susednih zemalja, “čime smo pokazali i solidarnost”.
Radno zakonodavstvo nije usaglašeno sa promenama nastalim tokom pandemije – trećina zaposlenih je radila od kuće.
Naučni saradnik Instituta društvenih nauka Nada Novaković rekla je da je pandemija otkrila sve mane zdravstvene politike u Srbiji, pošto se u zdravstvo ulaže manje od pet odsto BDP-a, a medicinski radnici nam masovno odlaze u inostranstvo. Ona je primetila da je izostalo usaglašavanje radnog zakonodavstva sa promenama nastalim u toku pandemije, a pre svega sa radom na daljinu.
"Poslodavac nije plaćao nikakve troškove, pa su zaposleni radili na svojim kompjuterima, koristili svoje stanove i tako narušavali život u sopstvenim domaćinstvima. Rad se intenzivirao, jer su za istu zaradu ulagali više napora, a to nije valorizovano. Nije nadoknađen ni rad u otežanim uslovima, a nije uzeta u obzir ni opasnost od povreda na radu, ni bolovanje, ni zaražavanje članova porodice. Zakon o radu je ispod radara situacije u kojoj smo se našli, kada je trećina stanovništva radila od kuće”, istakla je Novakovićeva. Raspoloživi podaci ukazuju na to da je 80 odsto novozaposlenih radi na nesigurnim i nekvalitetnim poslovima i sa manjkavim ugovorima, predočila je ona i ocenila da nezaposlenost opada zbog velikog iseljavanja u inostranstvo i velike smrtnosti, pošto Srbija ima staro stanovništvo koje “fizički i biološki rapidno propada”. Novaković je naglasila da je korona “samo intenzivirala i produbila nejednakosti i siromaštvo i prebacila teret krize reseta kapitalizma na najslabije grupe stanovništva, a to su penzioneri, radnička klasa, niži službenici”. Takva situacija će, prema njenim rečima, trajati “dok oni koji imaju koristi upravljaju pandemijom”.
Produktivnost je u 2020. četiri puta brže opala nego zaposlenost
Predsednik Društva ekonomista Beograda Gojko Rikalović ocenio je da je stopa rasta BDP-a u Srbiji fetišizovana kategorija. On je naveo da je stopa rasta 2020. realno bila minus jedan odsto, kao što se zvanično tvrdi, ali je upozorio da je istovremeno prošle godine produktivnost četiri puta brže opala nego zaposlenost. Dodao je da rast nije stabilan, i da je svako preterano napredovanje loše kao i preterano nazadovanje.
Rikalović je pozvao sindikat da razvija solidarnost i da organizuje rasprave o problemima koje izaziva liberalni kapitalizam. Jer, kako je naglasio, kriza kapitalizma traje decenijama i pandemija je samo izraz te krize. „Ona izgleda kao dimna zavesa za sve probleme. Što je zemlja siromašnija, to je njen položaj teži, a pandemija prikriva problem”, zaključio je Rikalović.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Zoran Radovanović smatra da je odlazak lekara u inostranstvo svetski trend. "Jeste da odlaze ljudi u svet. Naši lekari idu u Sloveniju, Slovenci u Nemačku, Nemci u Skandinaviju, Skandinavci u Arabiju, iz Arabije u Ameriku, ali poznato je da samo jaka ekonomija omogućava ostanak ljudi”. “Plata sestre koja može da dostigne i 100.000 dinara je polovina plate sestre u Nemačkoj, ali je tamo život skuplji", dodao je on.
Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić naveo je da je kriza mnogo više pogodila mlade i žene, te da je Srbija ekonomski dobro prošla u odnosu na ostale zemlje. On je istovremeno upozorio na negativne demografske trendove u Srbiji, odnosno na zabrinjavajući porast smrtnosti.
Studija Saveza samostalnih sindikata Srbije
U studiji koju je izradio SSSS, zaključeno je da su neophodne mere za pobolјšanje materijalnog položaja zaposlenih, smanjenje dohodovne nejednakosti i siromaštva. Zbog činjenice da sve veći broj zaposlenih radi od kuće, trebalo bi ga na odgovarajući način regulisati u kolektivnim ugovorima, kao i u zakonskoj regulativi. Neophodno je, takođe, intenziviranje mera radi zaustavlјanja negativnih demografskih trendova.
Zaključeno je i da je neophodno u Zakonu o bezbednosti i zdravlјu na radu dati bližu definiciju mentalnog zdravlјa, u našim predlozima Kolektivnog ugovora kod poslodavaca utvrditi odredbe o prevenciji i zaštiti mentalnog zdravlјa, kao i predvideti u propisima sistem prevencije i zaštite mentalnog zdravlјa, u smislu sankcija radi primene propisa u ovoj oblasti.
U svetu se zbog pandemije 200 miliona ljudi siromašno
Povodom ove teme predsednik sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković ističe da je zbog pandemije koronavirusa u prethodnih godinu dana oko 200 miliona ljudi u svetu ušlo u zonu siromaštva. Dodaje da je u Srbiji zadržan rast nejednakosti i siromaštva, mada formalni podaci kažu da nije došlo do pada zaposlenosti "onoga što je vidljivo iznad radara".
Međutim, dodao je on za televiziju N1, vidljive su posledice za ono što je ,,ispod rampe” - formalni rad je ograničen, kratkotrajni ugovori o radu su izgubljeni, prostor sive ekonomije rada je izvan zone ugovora, dok je čitav niz profesija, poput onih ljudi koji rade na digitalnim platformama, ili se radi o slobodnim umetnicima, jako sužen, i u tom smislu ,,državni optimizam nije realan“.
Predsednik ,,Nezavisnosti” naglašava da „Ljudi lošije žive, da su inflatorne tendencije vrlo prisutne - od pijace do cena energenata, i da ukazuju da je moguća inflacija i da će ona oboriti nekakve formalne pozitivne efekte, tako da je vreme je da se vratimo dijalogu koji je nezamenjiv u ovako kriznim vremenima“, smatra Stojiljković. Pandemija je u svetu produbila siromaštvo, ali i dovela do enormnog bogaćenja najbogatijih.
Na onlajn platformi MONS - Monitoring socijalne situacije u Srbiji, u jednoj analizi na ovu temu je ukazano da je pandemija širom sveta dovela do još većeg siromaštva ljudi, zbog njenih negativnih uticaja na ekonomiju, ali da je, sa druge strane, došlo do enormnog bogaćenja ionako najbogatijih ljudi. U podacima za Ameriku se navodi da su siromašni Afroamerikanci više izloženi zarazi i smrtnom ishodu od korona virusa, a istovremeno su američki milijarderi za dodatnih 282 milijarde dolara uvećali svoje bogatstvo nakon samo tri sedmice od početka pandemije. Možemo samo da nagađamo koliko će im se povećati bogatstvo do kraja pandemije?
U mnogim zemljama se, prema analizi MONS-a, prepoznaje da su radnici u određenim sektorima (direktnim uslugama, maloprodaji, proizvodnji), ili u određenim regionima, kao što je, na primer, južna Srbija u odnosu na Vojvodinu, izloženiji nego ostali članovi društva. Stoga se ovde otvara važno pitanje: da li će tokom pandemije i perioda njenih neposrednih posledica doći do smanjivanja nejednakosti ili će ova pošast, naprotiv, samo produbiti već postojeće nejednakosti?
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
