Darija Kisić Tepavčević: Od januara do novembra Srbija izdala dozvolu da se 10.000 stranaca - radnika 'uveze'

Da li bi broj nezaposlenih u Srbiji, prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku iz avgusta 2020. godine -  222.900 građana, bio manji (bar za 10 odsto) da Srbija nije dozvolila da se od januara do novembra "uveze" 10.000 radnika, mahom iz Kine, Rusije, Turske i Italije?!

Ili su to bili u nas deficitarni neophodni stručnjaci - što nisu, ili među nezaposlenim u Srbiji ipak ima onih koji i dalje biraju posao

Ili čekaju bolje vreme, smirivanje pandemije korona virusa pa da "zapale preko grane"?

U 2019. godini broj onih koji su se iselili iz Srbije je oko 51.000, ili na mesečnom nivou prosečno 4.250 građana.  Prema podacima licenciranih agencija, od januara do novembra 2020. godine, njihovim posredstvom u inostranstvu se zaposlilo oko 1.000 naših državljana, što je znatno manje u odnosu na prethodne godine, kada se u proseku na godišnjem nivou preko tih agencija zapošljavalo oko 6.500 naših građana?!

Gospođa Kisić je napomenula je začuđujuću činjenicu "da u Srbiji ne postoje zvanične statistike, ni relevantni podaci o tome koliko građana Srbije odlazi na rad u inostranstvo", kao ni podaci o njihovom polu, stručnosti, već godinama?! 

U istom periodu (od  januara do novembra 2020) posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje oko 1.500 naših građana zaposlilo u inostranstvu, pre svega u Sloveniji i Nemačkoj, navedeno je u izveštaju na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Naravno, ministar Darija Kisić Tepavčević  nije napomenula da broj otišlih "trbuhom za kruhom" nije smanjen zbog bolje situacije u Srbiji i novih radnih mesta, već zato što su u vreme pandemije oganičene migracije u Evropi, privrede u kolapsu, rad "na crno" gotovo ukinut i da su mnoge države ponovo - zakatančene.

Dakle, taj broj "iseljenja" je nešto manji u period od marta do novembra ove godine zbog pandemije korona virusa koja je zahvatila ceo svet i onemogućila velike migracije.

Darija Kisić Tepavčević, ministar za rad i socijalna, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije na video konferenciji „RE:Integrate – povratak i (re)integracije: izazovi tokom Kovid-19 pandemije“, koju je organizovao projekat „Migracije za razvoj“, koji sprovodi nemačka Organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ rekla je da je od 2014. godine do danas Srbija izdala 55.000 radnih dozvola strancima, najviše radnicima iz Kine, Rusije, Turske i Italije. Ali i da je samo od januara do novembra ove godine ta  mogućnost data za još 10.000 stranaca, da im se sa dozvoli da se zaposle u Srbiji?  

Uz to Darija Kisić je podsetila podsetila da je u februaru ove godine usvojena Strategija za ekonomske migracije za period 2021-2027. godine.

- Osnovni cilj strateških dokumenata u oblasti ekonomskih migracija je usporavanje odlaska naših građana na rad u inostranstvo, kao i podsticanje povratka stručnjaka iz dijaspore u Srbiju -, istakla je  Kisić Tepavčević.

Takođe, dodala je da je, uz podršku GIZ-a, u toku izrada pratećeg Akcionog plana  za period 2021-2023. godine.

Da će ta oblast biti u buduće bolje praćena nagovestila je Darija Kisić -Tepavčević i podsetila da je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, formirala Koordinaciono telo za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija u Republici Srbiji.

Inače, podaci koje je iznela Kisić -Tapavčević su prvi koje je neko iz Vlade izneo o migracionom saldu od najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija do 2028. godine ostavriti jednak broj imigranata u odnosu na emigrante.

A, pandemija koja je zadesila ceo svet, nije obišla ni Srbiju, a mnogi su njen ceh platili i gubitkom posla. 

Fokus  konferencije objedinio je  povratak i reintegraciju, sa jedne strane, i izazove prouzrokovane aktuelnom pandemijom Kovid 19, posebno kada je reč o ranjivim kategorijama stanovništva, među kojima su povratnici, ali i druge kategorije lokalnog stanovništva. 

- Od izuzetnog značaja je da gradimo sistem prikupljanja podataka o različitim kategorijama povratnika, kako bismo na pravi način kreirali programe podrške za svaku od njih, navela je Kisić Tepavčević.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU