Već uoči pandemije proricali su se crni dani: slom privrede, besparica i recesija. Zapravo smo prošli dobro - cinici će reći previše dobro, ali tu su i bilioni dugova. Sledi li sad inflacija?
Skoro sve ekonomske prognoze u doba pandemije pokazale su se jedva vrednim papira na kojima su napisane. Razlog je jasan: još nikad nismo bili suočeni s takvim merama zabrane i nema nikakve škole iz prošlosti gde bi se, barem otprilike, moglo videti kuda to vodi.
Ali pogotovo kod onih kojima je račun u banci još uvek dobro popunjen sad se javlja nova briga: sve te milijarde pomoći i novih državnih dugova - bez adekvatnog privrednog rasta u doba pandemije, neminovno će u jednom trenutku "pući" i odleteti u inflaciju
Nervoza je velika i to se videlo posle izjave šefa američkog Feda, Džeroma Pauela. Za doba nakon korone on je procenio da će doći do oživljavanja tržišta rada i određenog povećanja cena. Ali on je uveren kako će to biti tek kratkotrajni fenomen i kako poskupljenja neće potrajati. U svakom slučaju, najavljuje da će američka centralna banka ostati "strpljiva" i da ništa neće menjati na brzinu.
No, već i takva izjava predsednika Veća američkog Feda - tradicionalno sklonog višeznačnim izjavama, gde su i proročanstva iz Delfa primer upravo matematičke preciznosti - bila je dovoljna za nervozu na Vol Stritu i užurbanu prodaju hartija od vrednosti. Jer, niko ne želi biti zatečen u inflaciji bez novca na sigurnom.
Prvih naznaka već ima: stopa poskupljenja u Nemačkoj je još od prošlog jula bila ispod nule, u novembru i decembru je to bilo -0,3 odsto. Ali onda je u januaru skočila na 1 procenat, u februaru na 1,3 odsto, banke su polako postale opreznije i kod izračuna kamata za kredite - a pravo ukidanje zabrana još nije ni počelo.
Ekonomisti uveravaju kako je tu i mnoštvo objektivnih okolnosti: cena energenata je opet počela rasti, nemački PDV se vratio na "normalni" nivo, a tu su i novi izdaci za ispuštanje CO2 koji se onda nalaze i u konačnoj ceni.
No, stara je spoznaja ekonomske misli kako vrednost novca ne zavisi samo od njegove količine, nego i od brzine kojom se novac "obrće". A tu je došlo do velikog zastoja: Stefan Kuts, direktor istraživačkog centra za konjunkturu i privredni rast pri Institutu za svetsku ekonomiju (IfW) iz Kila kaže da se samo u Nemačkoj stvorio zastoj u potrošnji i kako je takva "neželjena" ušteda negde oko 200 milijardi evra.
Ukidanjem zabrana može se očekivati da će građani hteti da nadoknade ono što su propustili u doba pandemije: negde otputovati - navala na turističke kancelarije već se videla u Velikoj Britaniji, otići u restoran, obnoviti svoju garderobu.Već i otvaranje frizerskih salona je dovelo do velike gužve i mušterija koje su bile spremne platiti skoro svaku cenu da bi konačno sredili svoju frizuru. Jer u mnogim slučajevima ponuda je srazmerno ograničena - dakle, cene će rasti.
Ali i on upozorava kako će to biti, u najgorem slučaju prolazni fenomen koji će potrajati možda tek koji mesec. Nema naznaka da će to dovesti i do značajnog porasta prihoda i veće potražnje na tržištu rada - receptura inflacije kakva je Evropu zadesila u sedamdesetima prošlog veka. To mišljenje deli čitav niz drugih ekonomskih stručnjaka: da, hoće, krivulja inflacije će verovatno skočiti, ali će se brzo vratiti na normalu. Konačno, tu će i Evropska centralna banka znati da nađe način da obuzda inflaciju na željenu granicu od najviše 2 procenta.
Takav i zapravo politički izazvan (pa makar i iz zdravstvenih razloga) poremećaj svetske privrede u doba korone još se nikad nije dogodio i nemoguće je reći šta će zaista biti dalje. Jer Aleksander Krivolucki iz odeljenja makroekonomije Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) u Berlinu ne isključuje mogućnost da i inflacija bude - politička odluka.
Tu će Nemci teško ikad biti "za", ali inflacija bi mogla postati dugoročna ako neke zemlje - tu se naravno pre svega misli na Italiju ili Francusku - budu uverene kako će to, a ne privredni rast, biti jedini način smanjenja realnog volumena državnog duga koji se nagomilao u doba pandemije. Inflacija će tako i konačno prekinuti ovu praksu otkupa državnih obveznica Evropske centralne banke, dakle politika novca u prostoru evra bi se vratila u "normalno" stanje.
No, isto tako Krivolucki podseća kako inflacija nikad nije uspela napuniti državnu blagajnu - to bi Italijani najbolje trebali znati. Pogotovo kad ECB više ne bi kupovinom državnih obveznica stabilizovao njene vrednosti, to bi se brzo pretvorilo u upravo neizdrživ teret za državne blagajne.
(Glas javnosti)
37 min