DOBRO POGLEDAJTE ŠTA STE KUPILI: Ponekad pomislite da ste prošli jeftinije a onda shvatite da čokolada nema 100 nego 80 grama
Autor: Glas javnosti
Već smo navikli na čokoladu od 80 grama umesto 100, i na omekšivač od 1,8 litara umesto dva, a ovih dana uverili smo se i da u "litru mleka više nema litar". Paralelno sa poskupljenjima i načinima da se "dodvore" kupcu, proizvođači ove osnovne životne namirnice počeli su da smanjuju i pakovanja mleka, pa kupci neretko pomisle da su prošli jeftinije, ali ne i da su dobili manje.
Nestašica mleka više nije tema. Rafovi su puni, uveliko su zamenjene cene i stavljene nove, veće, ali se dešava i novi trend. Proizvođači mleka počeli su da menjaju veličinu ambalaže, pa umesto litar i po, ovih danam na rafovima možemo videti pakovanja od 1,463 litara. I to je javna informacija obeležena na flaši.
Ovo smanjenje neto mase proizvoda je nastavak prakse od ranije kojoj pribegavaju proizvođači. "Šrinkflacija", kako se to još naziva, predstavlja jedan od načina na koji kompanije reaguju na inflaciju. Tako je pre nekoliko godina, čokolada sa 100 grama smanjena na 80 grama. Nestalo je i 150 grama testenine, 30 grama eurokrema iz tegle od 400 grama, dvadesetak grama kafe iz pakovanja od 200 grama, stotinak mililitara deterdženta od litar, kao i stotinak mililitara ulja iz pakovanja od litar...
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) potvrđuje da se ovo i ranije dešavalo, naglašavajući da je u pitanju čist primer nepoštene poslovne prakse.
- Mleko nije prvi proizvod koji je na takav način obeležen. Ranije smo imali čokoladu kao primer. Zadaržana je ista ambalaža, a količina je smanjena, ali mi ne možemo da tužimo proizvođača ako je sve obeleženo na ambalaži. To je samo nepoštena poslovna praksa i ništa više - kaže Papović.
Papović dodaje da nije inflacija toliko kriva za ovakvo postupanje nego da se troškovi prebacuju na navike potrošača, kako se ne bi prekršio zakon.
- Ako se smanji količina, a ostane ista cena, jasno je kako to utiče na kupce, tj. da se povećava nezadovoljstvo, ali kupac ništa ne može da uradi - zaključuje Papović.
Koren svega potiče od direktive Evropske unije iz 2009. godine o ukidanju obaveze o standardnoj veličini pakovanja namirnica. Od tada proizvođači ne moraju striktno da pune ambalažu količinom od 100 grama, kilograma ili litra, već mogu slobodno da određuju količinu koja će se nalaziti u pakovanju.
Litar dugotrajnog mleka se u velikim marketima u prestonici danas kreće od 115 dinara do 172 dinara. Najniža cena pakovanja od litar i po l se može naći za 164 dinara, pa sve do, kako je "Blic Biznis" zatekao na rafovima, 209. Prethodno je litar dugotrajnog mleka koštao 129 dinara i to je bila maksimalno ograničena cena.
Cene se po radnjama razlikuju - od 114,99 dinara do 172 dinara za litar dugotrajnog. Negde je litar 130 dinara, negde 160 i to za mleko sa 2,8 procenata mlečne masti. U istom marketu pola litra svežeg mleka košta 84 dinara. Negde nema dugotrajnog sa ovim procentom masti, ali ima sa 3,2 odsto koje košta oko 180 dinara.
Što se tiče svežeg mleka, najniža cena koju smo našli u jednom većem marketu za litar i po je 165 dinara, a najviša 200. U jednoj maloj trgovini samo je mleko jednog proizvođača bilo u frižideru i cena za 1,5 litara 209 dinara.
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
36 min
