DOBRA VEST STIŽE IZ NARODBE BANKE: Zaustavljen RAST KAMATE na dinarske kredite
Autor: Glas javnosti
Kamata na nove dinarske zajmove, a to su mahom oni gotovinski, u martu je iznosila 13,5 procenata, dok se stambeni odobravaju po 6,1 odsto u proseku
Rast kamata na dinarske kredite je zaustavljen. Ta dobra vest stigla je od Narodne banke Srbije (NBS) koja na majskom zasedanju nije nastavila da povećava svoju baznu kamatu, već je zadržala na ranijih šest odsto. Čelnici naše monetarne institucije izjavili su da prema sadašnjim kretanjima neće biti razloga za njenim dodatnim povećanjem.
To ukazuje da je vrh inflacije dostignut i da je dalje povećanje kamata kontraproduktivno po privredni rast.
Prema podacima NBS kamata na nove dinarske kredite, a to su mahom oni gotovinski, u martu je iznosila 13,5 odsto u proseku. Poređenja radi, u septembru 2021. godine, u periodu pre zaoštravanja monetarne politike, kamata na dinarske zajmove iznosila je 8,4 procenta godišnje.
Ukratko, dinarski zajmovi su za godinu i po dana poskupeli za pet odsto i to se poklapa sa rastom referentne kamate s jedan procenat na sadašnjih šest odsto. Međubankarska kamata belibor koje banke ugovaraju u slučaju otplate dinarskih kredita, povećana je u sličnom iznosu pa tako sad šestomesečni belibor iznosi 5,72 procenta, a tromesečni 5,58.
Za razliku od zaduženih u dinarima, dobra vest još nije stigla za one koji su uzeli zajmove u evrima kakvi su stambeni krediti. Finansijski stručnjaci očekuju da će Evropska centralna banka (ECB) u junu povećati stope za 25 baznih poena čime bi njihova bazna kamata iznosila 3,5 odsto. Da je to već gotova stvar vidi se i po reakciji finansijskih tržišta, jer je šestomesečni euribor, koje obračunavaju banke za kredite, sada 3,760 procenata, a tromesečni 3,462. Postoje najava i o eventualno dodatnom povećanju u julu za takođe 0,25 odsto.
Sve se to, razumljivo, odražava i na domaće tržište evro kredita pa je tako u prvom kvartalu ove godine prosečna kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane stambene zajmove bila čak 6,1 odsto. To je duplo više u odnosu na period pre godinu i po dana.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je inflacija i dalje prisutna i da se gleda efektivnost korišćenja kamatne stope. Kada se pogleda rast cena na malo u aprilu vidi se usporavanje. Daleko od toga da je dovedena na ciljani nivo, ali se primećuje silazni trend.
„Pitanje je da li bi povećanje kamata dalo efekte na zaustavljanje inflacije. Posao je odrađen, kamate su podignute i nedoumica je da li bi od daljeg povećanja bila veća šteta ili korist. Visoke kamatne stope guše privredni rast, obeshrabruju investicije, preduzeća se zadužuju”, navodi Grubišić.
Dodaje da će kreatori i naše i evropske monetarne politike analizirati situaciju i pratiti „prolazno vreme”. Prema njegovim rečima, moguće je i da ćemo mi još podizati referentnu kamatu za 0,25 odsto, jer donekle pratimo taj paritet prema ECB.
Da više kamate direktno utiču na smanjenje tražnje za kreditima vidi se i iz podataka NBS. U prvom kvartalu banke su stanovništvu odobrile za 120 milijardi dinara manje zajmova ili za 6,1 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Gotovinski krediti činili su 60,3 procenta novih kredita u prvom kvartalu, dok se na stambene zajmove odnosilo 19,3 odsto novih kredita stanovništvu.
Zbog toga je učešće stambenih zajmova u ukupnim kreditima stanovništvu u martu iznosilo 40,4 procenta, pri čemu su gotovinski krediti i dalje najzastupljenija kategorija, sa učešćem od 43,7 odsto u martu.
Glas javnosti/P02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
