Decembarski minus u državnoj kasi 1,6 milijardi evra
Autor: Glas javnosti
Zašto je u decembru došlo do rekordnih budžetskih troškova i prekomernog korišćenja deviznih rezervi?
Samo u decembru 2025. u budžetu Srbije napravljen je minus od 1,63 milijarde evra, Vlada je oborila sve dosadašnje rekorde u trošenju novca. Do takvih podataka, iako još nisu zvanično objavljeni, došao je „Radar”.
Istog meseca, Narodna banka Srbije je braneći kurs dinara intervenisala na deviznom tržištu i iz deviznih rezervi izvukla 825 miliona evra.
I dok zvaničnih podataka o budžetskim troškovima za decembar nema, Ministarstvo finansija saopštilo je nedavno da je od početka januara do kraja novembra prošle godine minus u državnoj kasi bio samo 79,6 milijardi dinara i da je „to za 114,4 milijarde dinara bolje od budžetskog plana, s obzirom na to da je planiran deficit od 194 milijarde dinara”.
Kada se na to, međutim, budu dodali decembarski podaci, slika će biti posve drugačija.
Zašto je došlo do ovolikih troškova?
Da je reč o uobičajenim troškovima za kraj godine, za „Vreme” pojašnjava ekonomista Saša Đogović.
„To su plaćanja koja su prolongirana sve do poslednjeg meseca prošle godine za određene kapitalne investicije, posebno u vezi sa Ekspom. Reč je o kašnjenjima i prolongiranju isplate i uglavnom se to nekako po pravilu prenosi na pretposlednji i poslednji mesec u godini. Nije došlo do vanrednog izdvajanja sredstava, već se nije vršilo plaćanje u proteklom delu godine i ta sredstva su uplaćena u poslednjem mesecu 2025.”, kaže Đogović.
Podatak koji izgleda pompezno, pokazuje zapravo suštinu ekonomske politike ove vlasti – kasni se sa obavezama za kapitalne investicije, a prikazuju se prethodno relativno dobri podaci.
Kada je reč o prethodnom periodu 2025. godine, odnosno podacima koje je saopštilo Ministarstvo finansija, to su veštački dobri rezultati.
„Nije došlo do isplata, one su odlagane do kraja godine, a onda kada se saldira, dobije se pravo stanje stvari”, kaže Đogović.
A gde odoše devizne rezerve?
Devizne rezerve trošene su za stabilizaciju deviznog kursa – jasna je i Narodna banka Srbije i struka.
Prema izveštaju NBS-a iz rezervi se u decembru odlilo 825 miliona evra, od čega je 45 miliona evra bila prodaja ugovorena u novembru.
Prodaju 780 miliona evra NBS je ugovorila i završila u decembru, a glavni razlog za to bila je intervencija na domaćem deviznom tržištu.
Kako su iz ove finansijske institucije odgovrili za „Danas”, na smanjenje deviznih rezervi prevashodno su uticale intervencije NBS-a na domaćem deviznom tržištu radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, u iznosu od 825 miliona evra.
„Kada je reč o kretanjima na domaćem deviznom tržištu, pojačana tražnja za devizama u decembru je jednim delom bila sezonskog karaktera, usled povećane tražnje za devizama domaćih kompanija, pre svega uvoznika energenata, kao i radi isplate dividendi nerezidentima vlasnicima domaćih banaka i kompanija“, pojašnjavaju u odgovoru „Danasu”.
Da su rezerve iskorišćene upravo u te svrhe smatra i ekonomista i nekadašnji guverner NBS-a Dejan Šoškić.
„Neravnoteže u tekućem delu platnog bilansa pokrivaju se iz zaduživanja, prodaje imovine i deviznih rezervi kako bi se održao kurs. Kada bi se pustilo da se kurs formira na ravnotežnom nivou, to je način da se zatvori deficit. Kada imate fiksirani kurs, kakav je u Srbiji, onda to mora da se finansira odnekle. Cena fiksiranog kursa ne može da se izbegne, ona može samo biti manje ili više vidljiva, a suštinski se rešava kunkuretnom privredom”, pojašnjava Šoškić.
Ovakve situacije pokrivaju se i iz stranih direktnih investicija, ali su one prošle godine bile u rekordnom padu.
Zašto je došlo do destabilizacije kursa?
Devizni kurs došao je u nestabilan položaj u decembru, praćen sankcijama Naftnoj industriji Srbije i većom potražnjom za evrima.
Zato su u odbranu deviznog kursa uložene devizne rezerve, kaže ekonomista Saša Đogović.
„Narodna banka Srbije je direktnim intervencijama na domaćem deviznom tržištu uticala da se pojača ponuda deviznih sredstava i time spreči osetnije proklizavanje vrednosti domaće valute kada je bila pojačana tražnja za deviznim sredstvima i zbog psihoze koja je stvorena u javnosti, ali i zbog povećane kupovine energenata, odnosno derivata nafte”, kaže Đogović.
Bilo je dakako i odliva zbog razduživanja na osnovu kredita i drugih obaveza, ali je najveći deo otišao na stabilizaciju kursa.
Odliv bi bio, dodaje, još veći da nije došlo do priliva gastarbajtera i turista za Novu godinu.
„Oni su pojačali priliv deviza u poslednjoj sedmici decembra”, zaključuje Đogović.
Glas javnosti/V08S
SKINI APLIKACIJU
