Da li preduzetnik može da koristi privatnu svojinu u poslovne svrhe?
Autor: Glas javnosti
Jedno od čestih pitanja koje preduzetnici postavljaju poslovnim konsultantima je – da li mogu u poslovne svrhe da koriste privatnu svojinu?
U tom slučaju preduzetnik bi sam sa sobom zaključivo ugovor, a to po zakonu nije moguće.
Poreska savetnica Gordana Aritonović navodi da je preduzetnik fizičko lice koje se registruje u Agenciji za privredne registre (APR) za obavljanje poslovne delatnosti i da samim tim njegova „radnja“ nije odvojena od njega samog,
Fizičko lice praktično kroz registraciju u APR-u samo formalizuje obavljanje privredne delatnosti, ali on i dalje ostaje fizičko lice. Ugovori koje preduzetnik zaključi sa samim sobom su ništavni, odnosno ne proizvode pravno dejstvo”, objašnjava Aritonović.
Naravno, preduzetnik može imovinu koju ima u vlasništvu da koristi za obavljanje delatnosti. Na primer, ako je fizičko lice vlasnik lokala u kome želi da obavlja delatnost maloprodaje trebalo bi da donese odluku o korišćenju te imovine u poslovne svrhe i na taj način sve troškove tekućeg održavanja može evidentirati u knjigovodstvenoj evidenciji kao komunalije. Gordana navodi da se u praksi često dešavaju zloupotrebe gde preduzetnik troškove za svu imovinu koja je u njegovom vlasništvu evidentira u knjigovodstvu kao trošak.
- To jednostavno nije u skladu sa zakonom i uvek moramo gledati suštinu. A suština je da li se imovina koristi u poslovne ili privatne svrhe. Takođe, ukoliko se koristi u poslovne svrhe bitno je obezbediti dokaz za to u vidu odluke, odnosno faktičkog stanja”, kaže poreska savetnica.
Na isti način poreski inspektori posmatraju stvari u postupku poreske kontrole. Svi troškovi tekućeg održavanja koje preduzetnik ima u vezi sa imovinom koju koristi u poslovne svrhe priznaju se kao trošak u poreskom bilansu, odnosno umanjuju osnovicu za plaćanje poreza na prihod od samostalne delatnosti.
S druge strane, preduzetnik može uzeti u zakup imovinu (pokretnu i nepokretnu) koja je u vlasništvu drugih lica. U tom slučaju neophodno je zaključivanje ugovora o zakupu u kome se navodi iznos zakupnine i način plaćanja. Ukoliko je imovina koja je uzeta u zakup u vlasništvu drugih fizičkih lica, tada je preduzetnik u obavezi da podnosi poresku prijavu za porez na zakup i da plaća porez na zakup u visini od 20 odsto.
Takođe kaže da ukoliko je, na primer, stan izdat fizičkom licu za 100 evra, zakupodavac treba da plati 20 evra poreza državi. U slučaju da se izdaje poslovni prostor – lokali, kancelarije i slično, porez plaća pravno lice koje je zakupac.
- Međutim, ukoliko se radi o kratkoročnom izdavanju nekretnine do 30 dana, porez se obračunava drugačije. Onda se plaća paušalno – godišnje pet procenata prosečne mesečne zarade po ležaju. Takođe, za te dve kategorije postoji razlika i u načinu prijavljivanja, odnosno dobijanja poreskog rešenja“, objašnjava Gordana Aritonović.
Kratkoročno izdavanje nekretnine prijavljuje se Poreskoj upravi i od nje se dobija poresko rešenje, dok se dugoročno rentiranje prijavljuje elektronski i dobija se broj računa na koji se plaća, kao i poziv na broj.
Glas javnosti /B08S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
