Analitičari smatraju da se zbog velike tražnje situacija neće smiriti ni narednih meseci. Konkretno na tržištu Srbije glavna neizvesnost je koliki će biti ukupan rod kukuruza kao i kakav je kvalitet zrna koji se koristi i za stočnu hranu, kaže za „Politiku”, agrarni analitičar Čedomir Keco.
Prema njegovim rečima, visoke cene jesu problem, ali primetno je da proizvođači stočne hrane sada obaraju kvalitet. Nije moguće proizvesti kvalitetan i jeftin koncentrat sa skupim zrnom. Ne može se predvideti ni na kojoj ceni će se zaustaviti kukuruz niti sa sigurnošću reći kog je kvaliteta, a ne zna se ni ukupan prinos.
– Nije dobro to što jedni govore da ga je za 70 odsto manje, a drugi za 30. Moramo da znamo koliko imamo zrna na raspolaganju. Još traje ispitivanje, količina kukuruza će odrediti cene stočne hrane za najviše dva meseca – napominje Keco.
On je ranije upozorio da bi skupo meso moglo da obori potrošnju i da se to već dogodilo u slučaju junetine čija se cena u mesarama i supermarketima približila iznosu od 1.000 dinara.
Sadašnje svakodnevne akcije i neznatna pojeftinjenja neće mnogo uticati na rast tražnje, što se može zaključiti i po sve manjim redovima ispred mesara u supermarketima.
Keco naglašava da je cena kukuruza nedavno prešla granicu od 25 dinara po kilogramu od čega su strahovali stočari. Porasla je i cena svinja i sve je jasnije da recimo but u radnjama ne može u ovom trenutku da bude jeftiniji od 400 dinara po kilogramu. Takvo stanje na tržištu moglo bi da potraje, a svaki nagli pad mogao bi da znači rast uvoza smrznutog mesa.
– Stočari sada svoj odnos prema cenama hrane iskazuju odustajanjem od proizvodnje. Niko ko je nastavio sa uzgojem nije bez rešenja i to je dobro. Nažalost, još nemamo podatke koliko je tačno poskupljenje mesa uticalo na pad kupovine, to će biti poznato krajem godine. Ima velikih klanica u Srbiji koje drže cene mesa na prihvatljivom nivou – navodi Keco.
Ni poslednji izveštaj UN Organizacije za hranu i poljoprivredu nije optimističan kada je reč o cenama hrane. Iako je ove godine na svetskom nivou ukupna proizvodnja žitarica dostigla 2.800 miliona tona, što je za 1,1 odsto više nego 2020., analitičari smatraju da proizvodnja nije uspela da zadovolji nivo potrošnje i da se svetske zalihe hrane troše sve bržim tempom. U oktobarskom izveštaju Američko ministarstvo poljoprivrede procenu o globalnim zalihama smanjilo je za 11 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu, a slaba su očekivanja i od proizvodnje pšenice u Rusiji, gde je žetva završena, a rezultati pokazuju niže prinose od prethodnih predviđanja zbog suše.
Kako je preneo „Agroklub”, potražnja je na izuzetno visokom nivou posebno za pšenicom.
Predstavnici Evropske komisije izvestili su da je ukupan izvoz žita između 1. jula i 4. oktobra dosegao 8,1 milion tona, što je 45 odsto više u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Do sada su glavni kupci evropske pšenice bili Alžir, Južna Koreja, Egipat, Nigerija i Južna Afrika, ali izvoznici upozoravaju da su troškovi transporta veliki teret za međunarodno poslovanje.
Trgovci iz Evrope takođe izveštavaju da mlinari kupuju sve opreznije zbog lošijeg kvaliteta i visokih cena. Isti princip ustalio se i u Srbiji, gde cena brašna lagano raste a mlinari pšenicu kupuju na nedeljnom ili mesečnom nivou.
Glas javnosti/Agroinfo.rs