CRNČENJE ZA 66,66 DINARA POVEĆANJA: Hoće li Bajatovići, Draškovići, Nedeljkovići kupovati radnicima mleko?

U Srbiji će još dugo neko da jede vruću prasetinu, a neko samo da pije hladnu vodu. I dok neki državni funkcioneri svakog meseca zarade i po 20.000 evra,  građani koji ih plaćaju životare na minimalnoj zaradi. Oko 350.000 zaposlenih neće moći  da kupi ni jedan litar mleka svakog dana i uz najnovije povećanje minimalne cene rada.

Minimalna zarada, sada je već izvesno, od sledeće godine  biće 32.126, to je povećanje od 6.6 odsto ili 2.000 dinara mesečno. Prostom računicom, 350.000 zaposlenih koji u Srbiji radi za minimalac, imaće svakog dana na raspolaganju 66,66 dinara više, što će biti dovoljno za nekih 100 grama mesa, a biće i za cigarete ali samo na komad.

I dok sindikati ocenjuju ovo povećanje kao neprihvatljivo, jer se u beskraj produžuje dogovor da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu, svaki peti poslanik u Skupštini Srbije i bar jedan državni sekretar ili pomoćnik ministra u gotovo svim resorima Vlade ima dve ili više funkcija, a pojedini visoki državni funkcioneri u isto vreme rade čak i po pet poslova i hrane se po povlašćenim cenama u skupštinskom restoranu.

Prema nekim procenama kada bi se svako od funkcionera odrekao jedne mesečne zarade, nekoliko desetina dece bolesne od najtežih bolesti, moglo bi prvim avionom da se pošalje na lečenje u inostranstvo.

Udruženje Most solidarnosti predložilo je, u aprilu ove godine, da Vlada Srbije donese uredbu da funkcioneri u naredna tri meseca naknadu za svoj rad primaju u visini minimalne zarade u Srbiji. Kako je naglašeno, ta uredba bi trebalo da se odnosi na sve funkcionere izuzev sudija i tužilaca, funkcionera u sektoru zdravstva i drugih pojedinih institucija, koji su od posebne važnosti za funkcionisanje države u vreme pandemije. Ova inicijativa nikad nije dobila zeleno svetlo.

Bajatović svakog meseca zaradi više od 40 prosečnih srpskih plata

Odluku o povećanju minimalne zarade treba da potvrdi Vlada Srbije, a predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković je napomenuo da se nije došlo do konsenzusa oko minimalne cene rada.  U isto vreme gomilanje funkcija se skoro smatra oznakom uspešnosti na srpskoj političkoj sceni.

Rekorder po zaradama među srpskim političarima već duži niz godina je Dušan Bajatović, čija mesečna primanja prelaze 20.000 evra on nikada nije komentarisao minimalne zarade, u nekim intervjuima je pričao da uplaćuje deo zarade u humanitarne svrhe, nikad nije otkriveno koliko je novca Bajatović izdvojio u ove svrhe.

Dušan Bajatović je dugogodišnji član SPS-a, na poziciji direktora JP Srbijagas prema dostupnim podacima prima 163.337 dinara, zbog brojnih funkcija koje obavlja na njegov račun mesečno legne 2.385.244 dinara, što je 40 puta više od iznosa prosečne plate u Srbiji.

Astronomska primanja ima kao član Nadzornog odbora Jugorosgasa, gde zarađuje čak 1.601.802 dinara, a na ime naknade za posao predsednika NP Podzemnog skladišta Banatski dvor mesečno dobija još 591.419 dinara. Bajatović se, i pored toga, nije odrekao skupštinskog paušala od 28.686 dinara, koji obija svaki poslanik.

Bajatović je u 2017. i 2018. dobio i godišnje nagrade od preduzeća Podzemno skladište Banatski dvor u iznosu od po 7,1 milion dinara, a pre dve godine Ministarstvo finansija uplatilo mu je 8.546.193 dinara, na ime povraćaja više uplaćenih doprinosa za PIO.

Duple funkcije jače od svih zakona

Novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije donet je 2010. godine činilo se da to bio kraj za državne funkcionere koji su obavljali više od jedne funkcije. Glavni odbor SNS je usvojio 2014. inicijativu da svi njihovi funkcioneri podnesu ostavke na duple funkcije i zadrže samo jednu, uz pretnju izbacivanja iz stranke. Od toga u praksi nije bilo ništa.

Milan Nedeljković iz SNS-a koji je ponovo izabran za predsednika opštine Vračar svakog meseca primi šest plata, ukupno oko 308.000 dinara, ukazuju podaci sajta Agencije za borbu protiv korupcije. Nedeljković prima platu kao redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, zaposlen je u Kliničkom centru Srbije kao načelnik odeljenja, član je Komisije za lekove i medicinska sredstva i Upravnog odbora Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica", a dobija i mesečnu apanažu kao rukovodilac projekta na Medicinskom fakultetu, tvrde podaci sajta Agencije za borbu protiv korupcije, kojoj političari moraju da podnose izveštaje o imovini i primanjima. 

Veoma visoka primanja imaju članovi Odbora direktora NIS-a, koji su tamo postavljeni kao predstavnici države.

NIS kao Meka

Danica Drašković je od 1996. godine penzionerka sa zvaničnim primanjima od 40.000 dinara, ali ona je već šest godina član Odbora direktora NIS-a.

Supruga lidera SPO-a Vuka Draškovića pored penzije zaradi i 771.000 dinara svakog meseca.

NIS je Meka i Dejana Radenkovića, funkcionera SPS-a koji na mestu člana Odbora NIS-a zarađuje oko 700.000 dinara mesečno. Radenković je i poslanik u Skupštini Srbije, gde prima paušal od oko 27.000 dinara, a član je i Odbora za praćenje poslova u MTS banci sa nadoknadom od 65.000 dinara.

Odbor direktor NIS-a od septembra 2019. je sigurna kuća i za Dragutina Matanovića, na sajtu NIS-a, nije navedeno da je u nekoj od stranaka. Radio je na osnovu podataka sa sajta, kao elektroničar u Odeljenju razvoja u kompaniji "Lola računari" gde je bio i direktor.

Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije piše da su Matanovićeva mesečna plata iznosi 6.670 evra, odnosno oko 784.700 dinara.

I guvernerka Jorgovanka Tabaković ima primanja od 535.000 dinara mesečno. Ona je sam sebi smanjila platu uz obrazloženje da je njen prethodnik, koji je zarađivao oko 658.000 dinara, imao “sramno visoku” zaradu.

Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije "izabranih, imenovanih i postavljenih lica" ima oko 30.000. Ako bi se uredbom da primaju tri meseca minimalnu zaradu obuhvatila samo jedna trećina, ušteda po funkcioneru bila bi 500 evra mesečno to bi iznosilo 5 miliona evra, što je obezbeđena minimalna zarada za 20.000 ljudi koji su ostali bez posla tokom korona krize, piše u obrazloženju inicijative Most solidarnosti. Jedini problem i dalje činjenica da su mnogi od 30.000 izabranih, imenovanih i postavljenih lica, izbrisali reč solidarnost iz svog rečnika.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU