Čiji radni dan najduže traje, a čiji najkraće?
Autor: Glas javnosti
Skoro tri miliona ljudi starijih od 15 godina bilo je zaposleno u Srbiji tokom prošle godine, a njih 215.000 radilo je više od 48 sati nedeljno, odnosno više od šest dana svake sedmice
Skoro tri miliona ljudi starijih od 15 godina bilo je zaposleno u Srbiji tokom prošle godine. Većina njih radila je uobičajeno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno. Ipak, bilo je i ljudi koji su radili duže, pa je tako više od 215.000 zaposlenih radilo više od 48 sati nedeljno, odnosno više od šest dana svake sedmice piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.
Standardno radno vreme u Srbiji podrazumeva 40 sati rada nedeljno – po osam sati tokom pet radnih dana. U izuzetnim slučajevima, radno vreme može biti skraćeno, ali i produženo – mada ne na duže od 12 sati dnevno.
Upravo tih 40 sati je radno vreme većine ljudi u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), između 36 i 48 sati nedeljno tokom prošle godine radilo je oko 2,2 miliona ljudi, od ukupno skoro 2,9 miliona ljudi, koliko ih je bilo zaposleno.
Ipak, ima i onih koji na poslu provode više vremena. To je najčešće slučaj u poljoprivredi i građevinskom sektoru. U poljoprivredi, oko 13,9 odsto radnika ima standardno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno. Isto toliko provodi u radu od 49 do 59 sati, dok više od 60 časova sedmično radi 14,8 odsto poljoprivrednika.
Ipak, u ovoj oblasti je dominantno to što čak 48,8 odsto poljoprivrednika ima radno vreme koje varira iz sedmice u sedmicu, što ima smisla kada se u obzir uzme činjenica da posao ovih građana direktno zavisi od vremenskih prilika i perioda godine u kojima se obavljaju određeni poslovi.
Što se građevinskog sektora tiče, 18,7 odsto radnika radi duže od 48 sati nedeljno. Preciznosti radi, zvanični podaci pokazuju da 9,6 odsto radnika na poslu provodi između 49 i 59 sati nedeljno, dok 9,1 procenat radi i duže od 60 sati.
Standardno radno vreme najzasupljenije je u oblastima snabdevanja elekričnom energijom (99,1 odsto), rudarstva (98,3 odsto), državne uprave, odbrane i obaveznog socijalnog osiguranja (97,4 odsto), zdravstvene i socijalne zaštite (93,9 odsto) i u finansijskom i sektoru osiguranja (93,5 odsto).
Muškarci češće rade prekovremeno
Većina muškaraca, oko 1,2 od 1,5 miliona koliko ih je zaposleno, radi od 36 do 48 sati nedeljno. Međutim, muškarci su znatno češće izloženi prekovremenom radu u odnosu na žene.
Prema zvaničnim podacima RZS-a, skoro 154.000 muškaraca radi više od 48 sati nedeljno. Od toga, oko 73.300 radi od 49 do 59 sati, dok više od 60 sati nedeljno radi oko 80.600 muškaraca.
Kod žena je taj procenat daleko manji. Naime, više od 60 sati nedeljno radi 23.800, a od 49 do 59 sati oko 37.600 žena. Standardno radno vreme od 36 do 48 sati ima oko milion žena, od ukupno 1,3 miliona, koliko je zaposleno.
Kada je reč o radnom vremenu koje je kraće od 36 sati, tu prednjače žene. Tako oko 8.400 žena radi do 14 sati nedeljno, dok njih 52.500 radi od 15 do 35 sati. S druge strane, 5.800 muškaraca radi do 14 sati, dok od 15 do 35 sati radi njih 38.600.
Žene kraće rade zbog dece, muškarci jer ne mogu da nađu posao
Međutim, postoji razlog zašto žene češće rade nepuno radno vreme u odnosu na muškarce. U pitanju je briga o deci. Naime, radnici koji ne rade puno radno vreme zbog brige o deci ili odraslim licima kojima je potrebna nega – u 100 odsto slučajeva su žene. Takođe, kao porodične ili lične razloge za kraći rad navelo je 60,7 odsto žena u odnosu na 39,3 odsto muškaraca. Još jedan razlog je školovanje ili obuka, koji je navelo 56,5 odsto žena i 43,5 odsto muškaraca.
Muškarci nepuno radno vreme češće rade jer ne mogu da pronađu posao sa punim radnim vremenom. Ovo je razlog za kraći rad kod 61,5 odsto muškaraca i 38,5 odsto žena. Bolest ili invaliditet je takođe češći razlog za skraćeno radno vreme kod muškaraca – 51,3 odsto muškaraca naspram 48,7 odsto žena.
Glas javnosti N010S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
