Četiri evra po toni: U Srbiji se od januara uvodi porez na ugljen-dioksid
Autor: Glas javnosti
Srbija od januara uvodi nacionalni porez na ugljen-dioksid od četiri evra po toni što će regulisati dva zakona – o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, a cilj je smanjenje uticaja klimatskih promena, izjavio je danas predstavnik Saveza energetičara Željko Marković.
Marković je za RTS kazao da će porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte najviše uticati na ugljenično intenzivne industrije, u koje spadaju proizvodnju azotnih đubriva i jedinjenja, gvožđa, čelika, fero legura, cementa i električne energije.
Pojasnio je da se porez plaća na proizveden ugljen-dioksid iskazan u toni, a kada je reč o drugim gasovima nastalim efektom staklene bašte, oni će se iskazivati u CO2 ekvivalentima.
Dodao je da što se tiče proizvođača električne energije, postoji poreski kredit.
"To znači da će moći da iskoriste 20 odsto ulaganja koja ulažu u mere za smanjenje emisija, a do 80 odsto iznosa poreza. Dalje, od poreske obaveze, maksimalno se može priznati 80 procenata, a taj novac ne sme da bude veći od 20 odsto novca koji su oni uložili", kazao je on.
Marković je naveo da će prema zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i uvoznici biti u obavezi da plaćaju taksu od četiri evra po toni.
Podsetio je i da od Nove godine, Srbiju i zemlje regiona, obavezuje i naplata evropskog poreza za zagađivače poznatog kao sistem CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism).
Marković je istakao da se porez uvodi jer je i sama Srbija, kao i EU, potpisnik Pariskog sporazuma.
Podsetio je da je EU još 2005. godine uvela sistem za naplatu emisija gasova staklene bašte, EU ETS sistem, a od 2013. postoje i aukcije tih emisija.
"Cilj je da se nateraju oni proizvođači koji emituju CO2, da ulažu u svoju proizvodnju, nađu alternativne mere, načine kako da smanje zagađenje", rekao je Marković.
Kako je objasnio, obveznici CBAM-a, mehanizma za kontrolu prekograničnih emisija, su uvoznici robe iz zemalja koje nisu članice EU, kao što je Srbija.
Marković je rekao da roba koja se proizvodi u EU, u finalnu cenu, uključuje naplatu emisija za zagađivače, dok roba, koja se uvozi iz zemalja gde nema naplate – ili je ta naplata niža, ili nije konkurentna ovoj robi – može biti i jeftinija.
Precizirao da je CBAM uvedena u želji da se izjednače uslove za proizvođače i za EU i one koje bi nelojalno konkurisali sa strane.
Pojasnio je da EU ima svoj sistem naplate i da taksa nije fiksna, već da se proračunava u odnosu više faktora, među kojima je EU ETS sistem.
"Cena se kretala od 20-30 evra do sadašnjih nekih 80-85 u 2025. godini", kazao je Marković.
U vezi sa odnosom CBAM taksa i domaćeg poreza za zagađivače, Marković je objasnio da je osmišljeno da nacionalna taksa dovede do umanjenja takse CBAM.
"Uvoznici naše robe, u EU bi trenutno plaćali 85 evra, odnosno četiri evre manje zbog domaće takse, dakle 81 evro. Ako pričamo recimo o uvoznicima iz Crne Gore, tamo je taksa 24 evra po toni, onda bi to bila razlika između 85 i 24 evra. Dakle, ako mi budemo povećavali iznos domaće takse, tako će se smanjivati CBAM taksa", kazao je Marković za RTS.
Glas javnosti/B04S
SKINI APLIKACIJU
