Cene nekretnina dostigle maksimum: Rate kredita skočile i do 70 evra
Autor: Glas javnosti
Od danas prestaje da važi dogovor Narodne banke sa komercijalnim bankama o zamrzavanju cena naknada i provizija i one sada mogu da povećaju cene usluga. Takođe, zbog rasta kamata na stambene kredite.
Na primeru istog stambenog kredita od 100.000 evra na 25 godina, rata iznosi 8 odsto ako su varijabilne, a 10 procenata ako su fiksne. U Bosni i Hercegovini rata iznosi 495 evra, u Hrvatskoj 527 evra, Makedoniji 536 evra, Sloveniji 542 evra, Crnoj Gori 644 evra, a u Srbiji čak 721 evra.
„Po nekim našim proračunima koje dobijamo od banaka, rate kredita skočile su između 70 evra za kredite do 30 hiljada evra, 50 evra za kredite od 50 hiljada evra, to jeste mnogo“, kaže generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.
Objašnjenje zašto su rate kredita visoke Srbiji, sagovornica nalazi u odnosu ponude i potražnje, stanja na tržištu i cene zaduživanja.
Ali zbog čega je rata kredita najskuplja u Srbiji kada se poredi sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Crnom Gorom, sagovornica navodi:
„U cenu marže ulaze i troškovi zaduživanja. Banke se zadužuju na međubankarskom tržištu i uračunavaju čitav niz rizika kao što su devizni rizik i niz drugih rizika. Vrlo je bitan investicioni rejting zemlje. Mi nismo članica Evropske unije pa je naš investicioni rejting niži.“
Takođe, sagovornica naglašava:
„Cena nekretnina sada je na nekom makismumu i očekuje se određeno kolebanje cena u nekom dužem roku pre isplate kredita i to povećava rizik i cenu koštanja nekog proizvoda.“
Prema rečima generalna sekretarke Udruženja banaka Srbije Marine Papadakis, u pasivnu kamatnu stopu ulazi:
„Koliko se kreditna aktivnost banaka finanisra iz depozita, ulaze troškovi zaduživanja (infragrupna zaduživanja) i takođe na međubankarskom tržištu, to su više kamatne stope. Pored toga, utiče oročnost kredita, kreditna sposobnost klijenta itd.“
Prema njenim rečima, pada kreditna aktivnost i banke osluškuju taj signal.
„Ono što je bitno da kažemo, niko to pitanje nije postavljao u uslovima tržišne anomalije kada smo bili u uslovima negativnih kamatnih stopa, kada je kreditni rizik bio na bankama i to je trajalo jako dugo, od 2008. do 2014/15. godine. Novac više nije jeftin. Moramo biti odgovorni, osluškuje se tržište, ne donosi se ishitrena odluka“, smatra Papadakis.
Kada je reč novom cenovniku održavanja računa, korišćenja kartica, prenosa novca, podizanju gotovine na bankomatima druge banke i korišćenju čekova, sagovornica ističe:
„Ne očekujemo novi cenovnik, nego vraćanje cenovnika koji nam je važio u avgustu 2020. godine. Imali smo period popusta, sad se vraćamo na cene iz 2020. godine. Osnovni paket usluga je i dalje 150 dinara.“
Glas javnosti/N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
