Budžet je i razvojni i štedljiv, ima novca za povećanje plata i penzija

Pred ministrima Vlade Srbije danas će se naći predlog budžeta za 2023. godinu. Iza nas su godine pandemije, globalnog rata, recesije, nestašice hrane i energenata, čitav svet suočava se sa krizom.  

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da nije bilo jednostavno, najpre je krenuo kovid 2020. godine, pa energetska kriza, poremećaji u lancima snabdevanja, sukob u Ukrajini - sve je to promenilo način kako svetska ekonomija funkcioniše.

"Srpska ekonomija se mnogo bolje nosi sa ovom krizom nego i mnogo veće i razvijenije ekonomije od nas", kaže Mali.

Prema njegovim rečima, stopa rasta BDP-a ove godine je 4,3 odsto u prvom kvartalu, u drugom 3,9 odsto, malo usporavanje u trećem kvartalu, ali i dalje smo pozitivni. Veliki broj zemalja i u Evropi, kao Velika Britanija, već je ušao u recesiju, u negativne stope rasta.

"Tržište rada dobro funkiconiše, za prvih deset meseci imamo realan porast plata u privredi za 3 odsto, za 5,4 odsto realan porast plata u privatnom sektoru, 8,9 odsto je stopa nezaposlenosti, pre 10 godina je bila 25,9 odsto", izneo je ministar podatke.

Rebalans je prošao parlament i pravimo budžet za 2023. godinu, kaže on.

"Svi poreski prihodi rastu, porez na dobit raste, porez na dohodak raste, porez na dodatu vrednost mnogo bolji od očekivanja. U budžetu smo projektovali rast prihoda od 7,8 odsto", istakao je on.

Ministar Mali navodi da su tri stuba za budžet koji će biti pred poslanicima 5. decembra.

"Novca ima za povećanje plata u javnom sektoru 12,5 odsto, uz povećanje minimilca od 14,3 odsto imaćemo prosečnu platu 720 ili 730 evra naredne godine", kaže Mali.

U budžetu je i novac za povećanje penzija, od 1. januara povećanje od 12,1 odsto, 20,8 odsto je povećanje penzija, računajući i novembar, dodaje Mali.

Nastavljamo sa daljim rasterećenjem poreza na zaradu, povećaćemo neoporezivi deo dohotka sa 19.300 dinara na 21.712, za jedan procentni poen, ukidamo doprinose za PIO fond na teret poslodavca, navodi dalje.

U ovom tenutku je borba za radna mesta, omogućićemo poslodavcima da zadrže radna mesta, i sa tim se dobro nosimo, napomenuo je Mali.

Zahvaljujući pomoći privredi od 9 milijardi evra tokom kovida, sačuvali smo fabrike, proizvodne pogone, kaže on i dodaje da za prvih deset meseci preko 3 milijardi evra iznose direktne strane investicije. 

"Drugi stub budžeta su investicije, ne odustajemo ni od jedne investicije, grade se bolnice, auto-putevi, 6,8 odsto BDP-a je u kapitalnim investicijama, idemo sa visokim stopama ulaganja u infrastrukturu", podvukao je ministar finansija.

"Treći stub je energetika. Borimo se sa energetskom krizom da obezbedimo dovoljno gasa i struje - deset puta porasla je cena struje na svetskom tržištu u poslednjih godinu dana", ukazao je Mali.

Takođe ukazuje da je teret krize i dalje na državi, obezbedili smo novac kako bi očekujući satabilizaciju tih cena opet naša ekonomija normalno funkcionisala.

Ministar napominje da je budžet i razvojni i štedljivi, vodimo računa o svakom dinaru.

"Razvojni budžet je, jer investiramo u razvoj infrastrukture, u svaki auto-put, to je jedini održivi način rasta ekonomije", kaže Mali.

Mali je rekao da je planirani BDP je 67 ili 68 milijardi evra, 2012. godine BDP je bio 33,7 milijardi evra.

Ove godine prvi put prelazimo 60 milijardi i naredne godine predviđajući rast od 2,5 odsto BDP-a idemo na 67 ili 68 milijardi evra, dodaje Mali.

Više se radi i proizvodi, prosečna plata biće 720 evra, prosečna penzija će biti 310 evra, kaže Mali.

Novac smo obezbedili za sve, imamo dovoljno gasa, napravili smo ugovor za novembar, borimo se svaki dan za struju, ugalj je stigao iz Idnonezije, da ovu zimu prezimimo, da sa što manje posledica država prođe, dodao je on.

Kada je budžet u pitanju, Mali kaže da će sutra biti pred poslanicima u proceduri, 15 dana imaju da ga izuče, a 5. decembra očekuje raspravu, uz napomenu da je spremno i 15 zakona o poreskoj politici, izmene zakona o e-fakturama.