BORBA ZA RADNIKE U SRBIJI! Nema ko da radi, a za ovo zanimanje PLATA I 1.000 EVRA
Ekonomija
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Tržište rada iz godine godinu muku muči sa nedostatkom kadrova, naročito onih za obične, praktične poslove, odnosno zanatskih radnika i taj trend je naročito uočljiv poslednjih godina.
Na ovakve probleme sa kadrovima posebno utiče negativan prirodni priraštaj, a takođe i to što je u zemljama zapadne Evrope povećana potreba za uvozom kadrova za gotovo sve moguće pozicije, piše BIZLife portal.
- Sada imamo situaciju da ljudi koji su završili akademske studije, Pravni ili Ekonomski fakultet rade kao, na primer, prosvetni radnici ili negde u firmama ili administraciji za 50.000 dinara ili nešto više, a neko ko vozi kamion ili je tehničar na CNC mašini ima početnu platu 1.000 evra i takav trend će se očigledno nastaviti jer domaći preduzetnici, koji su opterećeni uslovima u kojima posluju, nisu u mogućnosti da pariraju uslovima u inostranstvu. Praktično smo došli u situaciju da privredi nedostaju najobičniji kadrovi, sa osnovnom ili srednjom stručnom spremom koji su stekli neka iskustva za obavljanje jednostavnih svakodnevnih poslova - navodi Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
- Sada imamo situaciju da ljudi koji su završili akademske studije, Pravni ili Ekonomski fakultet rade kao, na primer, prosvetni radnici ili negde u firmama ili administraciji za 50.000 dinara ili nešto više, a neko ko vozi kamion ili je tehničar na CNC mašini ima početnu platu 1.000 evra i takav trend će se očigledno nastaviti jer domaći preduzetnici, koji su opterećeni uslovima u kojima posluju, nisu u mogućnosti da pariraju uslovima u inostranstvu. Praktično smo došli u situaciju da privredi nedostaju najobičniji kadrovi, sa osnovnom ili srednjom stručnom spremom koji su stekli neka iskustva za obavljanje jednostavnih svakodnevnih poslova - navodi Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Značajan procenat populacije ne želi da se prihvati ozbiljnih poslova koji mogu da im donesu veća primanja, a dosta tome doprinosi kulturološki efekat odnosno porodično vaspitanje, te jedan broj ljudi ima nehajan odnos prema poslu i ne želi da se usavršava i radi na sebi. Ističe i da kroz obrazovni sistem mladom čoveku nije mnogo približeno kako se radi u privredi.
Rajić ukazuje i na problem davanja subvencija stranim investitorima zahvaljujući kojima oni godinu i po dana pokrivaju zarade zaposlenih pa mnogi kada vide da za isti posao mogu da dobiju 100 ili 150 evra veću platu odlaze kod njih.
SKINI APLIKACIJU
